Просветни гласник

•46

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЉУ

363

стави; трећи на послетку виде у њему само практичку вредеост и спрему за живот, и сматрају га као најприродније средетво за цромену духовног и тедесног напрезања, и по томе као средство за здравље. Код неких је, на иослетку норед остадих користи од ручнога рада и та, „што деца имају неког занимања, те им се иажња одвлачи од рђавога." Али, главно је, код сиију налазимо једрих мисди и јаких иедагошких разлога за ручни рад, које су и данашњи нокретачи овога предмета узели за основу. Сем ових, има још и других разлога, због којих је иотребно, да најнре разгледамо историјски развигак како саме идеје о ручним радовима, тако и њене иримене у основној школи. Учинивши то, ми ћемо се уиознати са свима недагошким разлозима, који говоре за то, да омладина треба још у основној шкоди да се веџба у различним ручним радовима, и сазнаћемо какав и колики утидај ти радови имају на целокуино васнитање и наставу. Са ручним радом, као што смо видели, стоји у сиези очигледност, саморадња, мојјплно образовање, сарема за живот, и физичко ооризовање, и према томе кад говоримо о ручиом раду, онда морамо у обзир узети ц ова цитања. Па ннје само то. Ручни је рад само један саставан део онога цравца, којцм је данашња школа ударила. Због тога, пронратити историјски развитак ручног рада значи, не само изнети оне разноврске мене

у правцу и идеалима школовања, који су у разним вековнма и народима постојали, него још и показати како је се и цела метода у еастави развијала, колико је и како је била застуиљена очигледност, саморадња и т. д. Јер са свима тим питањима ручии је рад у теспој вези, и у толико се и ми морамо на њих обазирати, кад говоримо о развитку настави у ручним радовима. До што овако ирегледамо у колико је кад био заступљеи ручни рад у школи, и с каком цељи, онда ћемо имати да покажемо садање стање тога иредмета у осиовним школама странпх земал.а, а уједно с тиме да сумирамо и све наводе о педагошкој вредности тога предмета, За тим ћемо имати да одговоримо на иитања, која су за нас најважнија, а то су: 1. Треба ли и у наше основне школе завести ручне радове, и има ли за то, сем општвх разлога, још и каких посебних, који стоје у свези са нашим приликама и животом. 2. Које би ручне радове требало завести (јер их има много и није могуће све). 3. Како би се то могло најлакше и најбрже остварити. Тиме је обухваћена како теоријска тако и практичка страна овога предмета, и ми ћемо се старати, да еарочито ирактичка примена буде што иотпуније и јаспије обрађеиа. У том смислу ми намеравамо ово питање да претресемо. ће се)

НДУКА 0 БИЉНОМ ТКДЊУ')

Појам ткања Многе пајииже н најиростије бнљке, и. нр. бактерије састоје се из једне једине ћелице : *) Дела, ио којима је израђена »наука о биљном ткању'>, јеоу : Ог. Ј. \У1е8пег, „Е1етеп(;е с1ег АпаЈотје ипс! Рћу81о1оЈгје с1ог РПапгеп". "\ЛПеп 188 5. Ог. Јоћаппез 11,еитз «8у1Шр818 с1дг с1ге1 Ка1иггасће", II ТћеИ, I Вапс1, Наппоуег 188 2, 1)г. Ј 8асћ8 ((Г^ећгћгсћ с!ег Во4ашк», ^ејргј^ 1874.

једна ћелица представља целу индивидуу ; у свакој такој ћелнци врше се све живогее радње (храњење, растење, множење), које су иначе везане за најраздичитије ћелице. Такве биљке називају се једноКеличне. Све друге

1)г. Ј. Засћз ((УоНезип^еп ићег РПапгеп-Рћу81010^16», 1ЈС1Р21§- 1 882. Бг. А. \Уе188 (( Апа4отЈе с!ег РПапгеп" \Ујеп 1878. 1)г. Сћг. 1,иег88еп а Огипс12П§е с1еВо1апхкг», ^ехргј^ 1а85.