Просветни гласник

333

Г. Ђуровић гоиори, да ако имамо готово и чисто мишљење о овом питању, опет за то аагае мнење може бити погрешно и паметно је пре коначнога решења чути глас људи, који су тодике године у школи проведи. Ми можемо брзим решењем пренагдити и што год погрешиги, што се све неће десити, ако припитамо и друге наставнике, а пут тај не би био заодан. Г. Жујовић напомиње, да у министарском акту има више пптања на која ваља тачно одговорити, а није само принцинијелно питање о томе: каквих ћемо гимназија иматп. Г. Ст. Д. Поиовић: нема сумње да би било корисно усвојити предлог г. Црногорца и осталих који га потпомажу, али, остављајући на сграну, што је то заодан пут, што ће нам то посла задати док би се извео један резиме из тако разнодиких мишљења, Просветни Савет није надлежан да стуиа у договоре са колегијала, већ је то ствар госнодина Мннистра. Наполиње даље законити пут, којим ваља да иде ово пптање ; донушта да се ноједини стручњаци при специјалној дебати позивају у савет и нема ништа против тога, што ће се мишљење већине и мањине доставити паставницима средњих школа у Београду. Г. Вуловић слаже се са мишљењем г. председника Савета и са г. Љубом Ковачевићем и тражи да се дебата о овом питању одложн. Г. Црногорац жели, да се за време дебате о овоие питању нађе стенограФ, који ће бележити сне што ко говори. Цреседник објашњава како је то до сада бивало и изјављује, да је деловођа у стању да у главноме стигне и побележи свачије мисли што се у Савету изнеле буду. Пошто је г. Ђ. Козарац објаснио, да је узакону о изменама и допунама о уређењу гимназпја, прописаи пут којим ваља да прође овакав један предлог, тб је дебата у започетом нравцу нрекинута и одлучено је: да се за основу дебате прими извештај комисије и да се о њему начелно дебатује на састанцима, који су на реду. За овим се гласало о предлогу г.Црно■'орца, т. ј, о томе: да ли да се стручњаци нојединих наука позову те да кажу мишљење

о томе како би ваљало удесити наставни нлан, Са 14 нротиву три — један се уздржао од гласања — одлучено је: да се овај предлог не прими, За овим је стављен на гласање предлог о томе: да ли да се стручњаци позавају по иотребп у седнице савегске нри претресу овога питања, или да се не позивају. Са 16 противу два гласа одлучено је: да се стручњацп могу позивати у седннце саветске да својим саветом приномогну у раснрави.

С овим је састанак закључен.

САСТАНАК СССХХХ1Т 1 Лирила 1887. год. у Београду Били су: иредседиик Ст. Д. Поповч-ћ; редовничланови : др. Ник. Ј. ПетровиЋ, М. ВалтровиЋ, Свет. ВуловиК Јов. Жујовић, Љуб. Ковачеви-ћ, Момчило ИваниЂ, др. Милан Јованови11, др. Н. Милаш. архимандрит; ванредни чланови: др. Љуб. НедиЋ, Жив. Попови-ћ, Бор. Б. Тодорови1ј, и Ср. Ј. Стојкови-ћ, Деловођа и ванредни члап, Мил. Маркови-ћ. I Прочитан јеппримљен занисник саветски од ЗЗВ-ег састанка. II Прочитано је аисмо Госа. Министра иросвете и црквених аослова од 28. пр. м. ИБр. 3609, којпм се упућује Главном Просветном Савету сведоџба г. Светолика Марковића, који је свршио 1885 — 86 школске годнне природно- математички одсек Велике школе н тражи се мишљење о томе: има ли овај кандидат пронисану квалнФикацију за наставника средњих школа. Пошто је сведоџба нрегледана, Савет је одлучио: да г. Светолик Марковић има прописапу квалиФикацију за насгавника средњих школа за предмете природно - математичке групе. III Прочитан је реФерат г. Марка Велизарпћа ироФесора о трећем делу рачунице за III р. средњнх школа од г. Мијаила Мијаиловића проФесора.