Просветни гласник
334
ЗАПИСНЛК ГЛАВНОГ ПРОСВЕГНОГ САВЕТА
Тај реФерат гласи: Главном Просветнои Савету Част ми је поднеги Гдавном Просветном Савету моје мншљење о трећем деду рачунице г. Михаила Мнхаидовића, како би овнм одговорно поверењу, које мп је Главнн Просветни Савет указао, одредивши ме за оценитеља овога дела. По свестраноме нрегдеду ове шкодске књиге, која је памењена за ученике гимиазија н реадака, мислим да се може о њој изрећп овај суд: 1. Писац је својим дедом потпуно обухватио све ого што је садашњим програмом за средње шкоде прописано, с те стране дакде немам шта књижици да замерим, јер у њој нити је шта изостављено, нити је ипгга сувишнога унесено. 2. Ово се дедо, као шкодска књига, одликује тим, што су сва правида (осим омањих изЈзетака), изведена и објашњена многим, разноврсннм лакшим и тежим задацима, који су иотанко израђенн. Свако, ко је са ђацима имао посда, умеће ценнти важност и потребу овако изведених нримера, који избављају ученика ненридике, да у сред задатка застане због неке сноредие радње, коју је, истина, он већ изучио ади не може да је се одмах сети. 3. У добре стране ове рачунице морам уврстити и то, што је посде сваког правида не само задато, ради ученикова веџбања, доста задатака, него је носле сваког задатка забедежен и његов крајњи резудтат. Ово је ученику и одакшица и подстрекавање на рад, јер је извесно, да ће с већом вољом и задовољсгвом израђивати овакве задатке ученик, кад види, да му се резултат, који је сопственим радом добио, слаже са резултатом у књизи наведеним, него кад мора сумњати, да ди му је сав рад ногрешан иди тачан, па ма га колико он понављао. Извесно је, дакле, да се овим навођењем крајњих резултата, ноштеђују ученици неизвесности и многог издишног рада. Поред ових општих добрих страна, којим се оддикује сам пдан ове рачунице и извођење њених појединих дедова, имају да јој се замере поједини недосгагци бидо у ноје-
дпним изразнма, бидо у нејасности издагања, било у издишној сувишности. Јаћуовде навести такве недостатке, које сам опазио, а кад се ови придруже и онпма које ће опазпти и другп реФеренат, онда се с поуздањем може мислити да пам се ни једап неће поткрасти. Морам одмах прпметити, како су сви ови педостатци такве врсте, да се могу врдо дако и брзо понравнти, јер су внше, тако рећи, тесне природе, а не потичу пз погрешне суштине н рђава распореда самога деда. Ево шта би, по мом мишљењу, требало изменитп: На II табаку, 2 стр. место „довести па најкраћи обдик", мислимдаје боље „свестп на простији облик." На III табаку, 1 стр. место „дедећи број прве кодичине бројем друге кодичпне", боље је „дедећи предњи члан задњим", пли „први чдан другим", као што сам писац на нретходним местима употребљава. На том истом мегту, мисдим да се могу изоставити она два бројиа израза (која сам у рукопису заградом одвојио), а месго њих да се каже у првом изразу: „или скраћено са нет биће = 4", а и други израз да се сходно овом замени. Држим да је оао издагање до цепидлачностп ненотребно, те је и сувпшно. На III табаку, 2 стр. нод 4), да се израз »количина" замени изразом „цена", јер се у том ирпмеру за цене и пита. На III табаку, 4 стр. задатак тринаести да се изостави као прераи за сирему ученпка, којима је ова рачунпца намењена. Такође на овој пстој страни може изостати нааомена, којој бп бндо место у првом делу рачунице. На IV таб, 1 стр. иод 21), место „овако се могу прочитатп", боље је: „из овога се изводн иравидо, које се овако исказује." На IV таб. 2 стр. променом чдапова сразмере, поред оне четирп сразмере, ко.је су у делу изведене, треба извести још и ове четири: 12: 6 = 8: 4; 8: 4 = 12: 6; 6:4 = 12: 8; 6: 12 = 4: 8. На V таб. 1 стр. под б), место „кад се подметне вредност х" боље је „кад се х замени његовом вредношћу."