Просветни гласник

О К0НСТ1-УКЦНЈИ

ПАРЛЛЕЛНИХ ЦРТА

могу сматратн као изузетцп. Главну масу слепих ученика сачињавади су они сиротни, који су после учења најнужнијих ствари, одмах прелазиди иа изучавање заната, којесу, по отпусту из школе, код својих родитеља или сроднпка уиражњавали. Али ови слепи нису имали код својпх родитеља и сродника свакад оне угодности и повољне прилике, које су биле потребне да би они могли свој занат радити. Несавесност и нечовечност њихових сродника често је експлоатисала њихово сленило за своје егоистичке цељи. Због тога су но неки слепи на скоро после отпуста из школе са свим занемарили свој занат, иа се опет одали у иерад и прошњу, од које су и њихови вајближи сроднипн хтели да имају добити. На тај начив је упропашћаван сав рад, који је уложен за образовање и стручну спрему такога слепца. Услед тога КлаЈВ намисли да отворп један „завод за занимање и издржавање одраслих слених", који ће бити у свези са слепачком школом, и у којп ће ученпци, који сврше школу улазити, да би ту могли свој изучени посао (занат) радити. Тим нутем он је хтео да створи прилику, како сиротни слепи ученици после свршетка школе не морају ићи код својих родитеља или сродника, који их често враћају у просјачки живот, него да одмах могу ступити у овај завод, где ће радити изучени занат, п где ће им се давати цело издржавање. Оваке устапове данас се сматрају као противуреч-

ност опе највише максичне, на којој треба да је основано цело образовање сдепих, а то је самоста-гност и што је могуКе независнији иоложај слеиих у друштву. Али стварност је јача од идеалности, и за то оваких установа и данас има, п по свој прилици биће их свакад, и ако се не може тврдити, да се оно не би могло вршити, што оне врше, и на неки други начии и без њих. (У Саксонској, н. пр. нема овакнх радионица, па онет слепи могу да живе као самостални мајстори). Потребу оваких радионица за слепе, који сврше школу (а у њих се могу лримати и они, који нису у школи били, као што је и Клајн радио), Клајн мотивира овако: „Пошто слеп ученик пробави 6 до 8 година у школи (рачунајући од 10-те год. жнвота), и изучи све предмете, који су папред наведени, онда је он достигао већ 16-ту или 18 ту годину живота, и сад треба да се отпусти из школе; јер цељ његовога образовања постпгнута је, и он садатреба да направи место у школн за другога слепца. Ко може претпоставити или захтевати, да отпуштени слен ученик може сада без икаке помоћи исто онако наћи рада и својим занатом зарадити за себе издржавање, као један окат младић, који је тај исти занат изучио. (Наставиће се)

0 КОНСТРУКЦИЈИ ПДРДЛЕЛНИХ ЦРТД

У 3. свесцл овогодишњег „ЗеНзЉгчЛ Гиг шаЉета^. ип<1 па1иг\у188. ХМегпсМ" занима ее Бг. 8сћ1е&е1 иитањем о најбољој конструкцији иаралела. Указујући на мане угалном моделу, односно троуглу, вели да је теорија — која се ограничава на нравачник и шестлр — истиснула троугао као инструменат и ако се овај у нракси свакако највише унотребљује. Но ако се занемари теоријско ограничење на иравачник и шестар, онда конструкција са иравачником и

троуглом надмашује сваку другу а са своје краткоће и руковаља. Признавајући ово Вг. 8сћ1е§-е1 мисли, да се постизава још боља конструкција иомоИу ааралелограма са ироменљивим угловима. — Сравњујући иав методе нацрта помоћу нравачника и шестара тврди, да је она метода, што се оснива на особинама наралелограма, много нростија и у иогледу тачности иоузданија од оне која се оснива на одговарајућим угловима. ■У нитању, који је инструменат бољи за