Просветни гласник

4 14

Б Е С Е Д А

средстива даље учити, остави шкоду и 10 Марта 1870 год. буде постављен за учитеља у Орашцу, округу крагујевачком, а 24 Октобра исте године нремештен је за учитеља у Ливадицу, округ ножаревачки. Ва тим је дао оетавку и 1872(73. године сврши и трећу годину философског шакултета на Великој школи. По том је био учитељ осуђеника малолетних у Топчидеру. 19 Августа 1874 год. ностављен је за нредавача лолугимназије крушевачке; 10 Јануара 1876 год. ностао је супленат у истој школи; 15 Августа 1878 год. премештен је за суилента у Алексинац ; 11 Септембра 1879 год. постао је нроФесор ниже гимназије у Десковцу ; 11 Септембра 1881 год. постављен је за ироФесора 1 ниже београдске гимпазије, а 25 Септембра 1882 год. премештен је за про®есора велике гимназије београдске ; од 80 Марта до 4 Априла 1883 год. нолагао је проФесорски испит и положио га одлично ; 6 Августа 1883 године постављен је за про ®есора учитељске школе. Овде у Веограду био је хонорарни проФесор у Вишој женској школи и у Богословији; и уређивао је неко време лист „Домаћицу". Цело школоваље свршио је мучећи се, јер учећи друге зарађивао је, што му је требало за живот, и сам се учио. У оно време није било оваквих благодетнвх, оваквих узвишено човечанских установа, као што је сада фонд за сиромашне великошколце, друштво за одевање сиромашних ученика средњих школа; није било обичаја у канцеларијама, да је ученик могао као преписивач зарадити коју пару и подмирити животне иотребе. Тада у школовању без ичије иомоћи — осем државног благодејања — ко је био слаб, подлегао је, пропао је; а ко је био јачи, издржао је борбу, да изнурен и малаксао падне у њој мало доцније. Лако је данас пловити по великим морима код компаса, царе и пристаништа; али је то некад било врло тешко, па и немогуће.

Мијаило Ђуровић као дете почиње се мучити и полази у свет као мучепик и борац за оистанак, мучећи се и борећи се са свима незгодама у животу. А сада, када је све велике патње и муке издржао, сада се сели у гроб (Внегда приобрлцемг мирљ во гробт. вселимЂ са). Мртво тело не може говорити, али међу живима говоре дела његова. Ми, који смо сведоци у његовом животу, ми његови другови, пријатељи и тзнаници знамо његово поштење, знамо колико је вредила његова дата реч; ми знамо, колико је волео истину, и како ју је сваком могао казати у очи ; ми знамо његову сталност у мишљењу, како се не поводи за другима из ма каквих обзира ; ми знамо какав је добар друг и пријатељ био ; ми знамо, какав је то одличан наставник био; како је обухватао све предмете, који се уче у основним и средњим школама, и како је познавао дух наших школа; како је иролазећи и као ђак и после као учитељ кроз основне и средње школе имао великог ирактичног погледа на школу и рад у њој, какав се ретко може наћи. Због ових врлих особина, овај врли учитељ и малих и великих ученика бивао је одликован од министарства просвете тиме, што јо био члан Главнога Просветнога Савета и старешина у средњим заводима (у Алексинцу и Лесковцу). Ученици његови сећаће се увек, колика је величина човечности и колика моћ у знању науке и умењу да је искаже и очито представи ученицима. У школама је предавао разне предмете, а највише се бавио рачуницом, српском граматиком и књижевношћу, и српском историјом ; из којих је предмета и одлично положио проФесорски исиит. Његова красна расирава о гласовима приЛиком про®есорског испита, по мишљењу стручњака, израђена је веома марљиво и самостално. А то је као и његова иредавања говоре, да је био богат науком. И сад у зрелом добу, када С >и и књижев-