Просветни гласник

Б Е С Е Д А

413

ке из себе, поменућу леаог човека (ЈтраЦепз 1)а1затта, Јтр. поИ те Гапдеге), што се у вас сади цо баштама и црозорским лонцима; даље наша баштенска метла (ЗрагИит зсораПглт); једна нанилијонацеа =: Шех еигораеиз, трнат жбуњић; даље једна биљка из Фамилије Млечика, Нига сгергШпв. Ова биљка расте у тропској Америци, дрво је, и цма дрвенасту чауру, од 12 — 18 ока, али која, кад се осуши, нагло се отвара на двоје н тада пуца као пиштољ. У доба њезина отварања, кида ова чаура и гвоздену жицу, када је њоме увезана.

Илод једне биљке у Фамидији Бундева (СисигШасесе), ЕсЂаИит, када је потпуно сазрео, нагло избацује своје семке с неком течношћу. н то пошго је се одвојио од петељке биљкине. Ово се избацивање по неколико пута нонавља од додцра. Ови побројапи узроци расејавања биљака на свима крајевима земљине лопте, то су понајчешће претече оснивању биљних колонија, далеко од њине постојбине. Веуие бсјеп1.

БЕСЕДА покојном ИС Ј" ^ и: Л "V ЂУРОВИЂУ арофесору учителске школе ПРЕД ВДЗНЕСЕНСКОИ ЦРКВОШ говогио Ј10Р. В. ТОДОРОЈШК ирофесор

Внегда приобрашемг мирг, тогда во гробг вселимЂ сл. Св. Дамаскин. Свјзт ]е овај тиран тиранину, А камо ли души благородној ! Он је састав паклене неслоге: У њ ратује душа са тијелом, У н. ратује море с бреговима, У њ ратује зима и топлина, У њ ратују вјетри с вјетровима, У њ ратује живина с живином, У њ ратује народ с народом, У њ ратује човјек с човјеком, У њ ратују дневи с ноћима, У њ ратују дуси с небесима. Т'јело стење нод силом душевном, Колеба се душа у тиједу; Море стење под силом небесном, Колебљу се у мору небеса : Волна волну ужасно попире, 0 бријег се ломе обадвије. Нико срећан, а нико довољан, Нико миран, а нико спокојан. Горски Вијенац.

Пред нама лежи : тело без духа, храст без зеленила, цвет без боја, лађа без парне снаге; очи које не виде светлости, угаи које не Ч УЈУ гласа ; подлегли борац пред борбом ; жалосна слика, а дивна прилика тешке борбе у животу. У кратком времену од 16 година, откад постоји учитељска школа, она је изгубила седам наставника (Карића, Ћирића, Ђурића, Берића, Веселиновића, Предраговића, Оиенхајма), и сада бележи жалосним словима осми губитак — Мијаила Ђуровића. Мијаило Ђуровић родио се 1846 године у селу Јабланици, округу ужичком. Мален и нејак остао је сироче без оца, и бацио се у бурне таласе у животу. У Ужицу је учио основну школу, свршио је 1868 год. пшназију у Београду, а за тим две године ФилосоФеког Факултета ; па ае могући без