Просветни гласник

4 40 РУЧНИ РАДОВП У ОСНОВНОЈ ШКОЛП

РУЧНИ РАДОВИ ОСНОВНОЈ ШКОЛ.Ш II Г В II Д Е 0 ИОТОРИЈСКИ РАЗБИТАК НАСТАВЕ У РУЧНОМ РАДУ

(Наст авак)

Свакојако, ако бпсмо хтели да узмемо наставу деце у ручним радовима још из првих ночетака, па да ироиратпмо развитак ручне умешности кроз све разне мене, кроз које је она морала нроћи до данашњег времена, онда бпсмо се моради обратити на породицу и детињи живот у њој. Па ни овде се ми не можемо зауставити, ако хоћемо нотпуно да одговоримо на питање : где је почетак настави у ручном раду. Ми морамо, дакле, поћи још једап корак даље. Запитајмо се ми најпре: паје ли развитак ручне уметности почео тек онда, пошто је духовни развитак човеков достигао ону висину, да се може развити онај облик нородичног живота, какав налазимо код првих историјскнх народа, и какав видпмо данас код најкултурнпјих? Колики је безброј векова морао проћи у човековом телесном и духовном развитку, док су се могли таки породички односи развпти ! И онда, шта је за то време могло бити са образовањем руке, са развијањем и усавршавањем ручне умешности, окретности н гипкости ? Је ли се најпре развијао вековима само човеков дух, па тек онда настало развијаае и усавршавање умешности и окретности у нојединим деловима његовог тела, а нарочито у рукама ? Или је, можда, најпре се развијало ово друго — умешност, окретност и гипкост у телу а особито рукама — па тек онда оно ирво ? На послетку, ми видимо, сва ова питања могу се свести у једно : може ли духов-ни развитак иКи без телесног, у који еаада поред телесне снаге, на ирво меето ручна умешноет , или може ли ово друго напредовати без првога ? Нема сумње, развијање и усавршавање ручне умешности морало је почеги много пре, него развијање породичког живота; оно по-

чиње управо баш од онога времена, када ночиње и развитак човековог организма. И као год што цео човеков организам, и развијање свију његових способности н снага, како духовннх тако и телесних, има свсЈј ембрио — живот, своје детињство и свој дагани и ностеиени развитак и усчвршавање, које се не може мерити вековима на пи хиљадама година — исто тако све те мене морала је проћи н рука у ностепеном развијању и усавршавању њених снага и умешности. Иочетак, дакле, човековог живота, то је у псто време и ночетак у развијању и усавршавању његове ручне умешности и окретностн. И, што је за нас врдо ноучно, то развијање п усавршавање иде са свим упоредо са развитком духа човековог. У колико се човек развитком својих духовнпх снага издваја и удаљава од животпњског стања, у толико исто постаје и његова рука окретнија и способнија за предругојачавање предмета, за прераду и удешавање разноврсних природиних творевпна за његову нотребу. Па није само то. Руком човек развија свој дух; она њему номаже не само да може један предмет узети и прерадити засвоју потребу, нето га још у једно с тиме упознаје са особинама света; она га учп да позна своју околину, од које зависи; јер она му уноси не само храну у уста него и иредетаве о спољним предметима и појавама у његов мозак. Без руке човек не би био у етању да иозна евет. И дивљак, који нема никака појма о породпчком животу — а таквих нлемена има и данас дањи на острву Борнеу — и који је по своме духовном развитку мало измакао од Гориле и Шимпанзе, нсто јетако он мало измакао и у својој ручној умешности, У колико је мозак таког дивљака развијенија него