Просветни гласник

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

443

година искуством скуиили. Они дају све до тадање резултате њиховог искуства у вршењу раздичних послова и иодмиривању потреба, као готовину својој децп, те им тако остаје впше времена за даље усавршавање п мозга и руке. Тим путем развијана је ручиа умешност у целом човечанству. Постеиениразвитак ручне умешностн и упоредност тога развитка са духовним снагама човековим, као п нео спорну и безусловну зависност ума човековог од руке и ручне умешности, ми видимо и у развитку данашњег човека. Дете данашњег културног човека нролази у своме духовном и телесном разнитку оне исте Фазе в промепе, које је морало проћи и цело човечанство, док је дошло до данашвег умпог и телесног развитка. Само је грдна разлика у времену. Данашње дете чини у данима оне панрегке у оба правца свога развитка, које је човечанство једва вековима постизало. Наслеђе и друге околностп скратиде су онај лагани пут, којим се је човечанство развијало; али ред у развитку као и уиоредност у усавршавању свију снага човекових и начин како се то врши, остали су непромењени. Ми рекосмо, и за то наведосмо

и иеке примере, да је ручна умешност, ручни рад, ншао упоредо са умним развитком, и да је овај други зависан од нрвога. Па кадје тако било у развптку целог човечанства, и кад данашњи човек у своме развитку целог човечанства, и кад данашњи човек у своме развигку иде оним истим путем, којим је и цело човечанство ишло, онда, без сумње, ми морамо ту улогу ручног рада видети и у развитку данашњег човека, док се он налази у добу детињства. И сад је питање: налазимо ли ми и код данашњег детета: 1), да се ручна умешност и окретност развија упоредо са духом и 2), да је духовни развитак детета зависан од ручног рада умешностп н окретности руке ? На ова питања готово је са свим издншно и одговарати, јер одговор је и по себи са свим јасан. То су Факта, која су свакоме добро позната, и за која пије нужно ни мадо каког педагошког нли другог стручног знања, на да их човек може прнметити. Али, ради веће везе и јасности онога, што ћемо доцније о овоме нредмету казати, напоменућемо неколико рччи и о овоме питању. (Наставиће се)

НДУКА 0 БИЉНОМ ТКАЊУ

(Наставак)

А). ЋЕЛИЧНЕ КОЛОНИЈЕ Ћеличне колоније називају ':е још н ћеличне Фамилије или и СоепоМит. Налазе се само код најншких биљака, гљива и алга. Ту свака поједнпа ћелица задржава потиуно своју индивидуалност н после извесног времена нступа из те нривремене везе, живећи самосталпо и образујући нову ћеличну Фамилију. Ђелице, које нринадају једној ћелнчпој фамилији, или су све међу собом једнаке или су пак различне. Први случај нредставља нижи, други пак виши облик развића. У нрвом сдучају (код Сћгоососсасе-а и Ра1ше11асе-а) матичина ћеличпа опна обмотава чесго Целу Фамилију. Ово је случај н. пр. код Шоесу8418 уе81си1о8а. Ту се поједнна ћелица дели у две, а свака од ових онет у две нове,

те се тако добија једиа ћелична колонија од четирн ћелице, обмотапа матичином опном. Свака од ових ћелица образује даљом деобом комплекс од 16. ћелица и т. д., којн је затворен матичипом опном. Доцније, мембране иојединих нових ћелица набубре, матичина оина распукне се, оне иступе из дотадање везе , представљајући свака за се ћелицу, као што је била она, из које су све ностале. — У другом случају нове ћелице, које лостају из матичне ћелице , принадају или све Једној генерацији (Нус^госЈГскуоп аситтаШш) или већем броју узастопнпх генерација. Тако одрасла биљка РесИаз1;гит §гапиМит састоји се из 16 ћелица, испуњених зеденнм еадржајем и међу собом сраслих у једаи кодут. У свакој од ових ћелица сукцесипом деобом иостаје један број зоосиора 56*