Просветни гласник

455

код усмене наставе и усменог пропитивања, а то што тражим ја да се ради и код иисмеНО г пропииваља, ири давању ех!етрогаН-а. Шта има овде необично ? Шта има овде, што би навело ,вешта наставника" на дивљење и .сумњу" ? У пређашњем мом одговору, ја сам навео речи г. Ј. Миодраговића где он и сам тражи понављање оне партнје нредмета, која ће се дати кап задатак, и рекао сам, да је његов наиад на моЈе тражење због тога неоснован и места му нема. Мени г. Ј. Миодраговић у својим „допунама и објашњењима" на ово одговара, да он на овако понављање ни мислио није. „А помоћ, или припрема, о којој сам ја говорио — вели г. Ј. Миодраговић врши се пред сами задатак., и она се своди само иа најоиштије Формалисање : како да се издожи она материја, која је већ позната и ваља да се зна". 1 ) Верујем потпуно г. Ј. Миодраговићу, да сам га овде скроз рђаво разумео, и признајем, у томе је бида моја иогрешка, што сам га, тако рећи, обедио, да и он траж.и да се на неколико часова раније, пре задатка, предмет новови. Да, погрешио сам, али моја је погрешка једипо у томе, а ни у чем другом. Г. Ј. Мподраговнћ нротиван је, дакле, томе, да се задатак на ееколико часова раније понови. А за што ? Он вели : „^ченицп морају бнти спремни, да из сваке партије подједнако буду готови да раде писмени задатак.-) Само је наставнпку остављено да нзбере коју ће : најбољу, дакшу, тежу иди најтежу.... То је мажење, које у озбиљном васпитању пије дозвољено". Ко од нас двојнде има право ? Ко у томе да нам буде сзђаја? — Јавио мишљење ? Оно се таквим нитањииа не радо бавн. 'Ј Готово истим речима као и г. Ј. Миодраговић издаже један од Француских педагога начин поступања при давању „упражненија 4 у основним школама из матерњег језика. Тај педагог вели: доцније се наставник ограничи, да им оамо каже главне идеје, које ваља да развију» [ОиЈс1е (1ев твШиЈеигк раг М. Јозерћ Рјгагс!. Рапв 18 81. стр. 9 2]. II тако поступање са писменим задацима преП0 Ручује у иас г. Ј. Миодраговић за гимнасије и то за све предмете ! ! ! 2 ) Ако ли су што заборавили Е, за то „вешти наставник" не мора бринути.. има писаљку па нека бедежи јединице, нека их научи памети !

Да дн да нам пресуди пскуство наших шкода? Баше су шкоде п сувише младе, ге нам њихово искуство н њихов суд у томе неће много помоћи. Нишга нам, дакде, друго не остаје, пего да за суђају узмемо туђе школе и туђе искуство, ма да се г. Ј. Миодраговнћ на туђе искуство и мишљење признатих радннка школских ; рекао бих, не радо осврће. Он се, шта више, ни мало не усгеже, да тој својој одвратности спрам мншљења туђих али угдедпих радника школских и нарочитог израза да, рекав као с пеком љутњом : „ствар се пикад не доказује, ако ми наведемо које туђе мишљење за доказ. Ствар се тим само Јача, али се не доказује". Па какво мишљење и какво искуство имамо о томе нитању из туђих школа, из школа иапреднија света? Ево шта о томе питању вели један од виђених радппка школских, један одмпогобројних наставника у немачким вишим (средњим) школама : „По свршетку једног одељка гради наставник иреглед обрађене области, и одређује један од нрвих часова за класни рад". 1 ) А на другом месту, у другој једној расправи, тај исти иисац за ех{ешрога1е веди ово : „мени ех!ешрога1е као и већини колега сдужи као ненакнадно средство, да се плодоносно попављање пзвршн. Час за ех1ешрога1е пзреком се објављује на 6 8 дана ранпје-, одељак нредмета (Решиш) тачно се означп, и ренетнција као домаћи рад у кдасној књизи забележи".' 2 ) Ето какав је одзив једног од угледних представпика немачке више (средње) наставе у питању о нисменим задацима, које од неког времена и нас овамо дадеко на истоку занима. Да лп г. Ј. Миодраговић неће и овде као и за Француску рећи. да отаџбини Пестадоција и Дистервега није нознат начин постунања са писменим задацима у шкодп?... 0, сад тек жалим ја што немам ни мало песничког дара, а ја бих овде са нашим Јакшићем запевао Немачкој : У задуд ти све те дике, кад ти нема Методике.... али овако морам да ћутим. *) Ођег1ећгег Наеће, у програму гимнасије у Каке1-у (познањска област) за 18 84 год. 2 ) 2еН8сћгН1 Гиг ша1ћ. ипс! па^иг-лчћзепвсћ. Ш4етсћ1, рго 1884., уређује Ј. С. V. НоНтапп.