Просветни гласник

454

ПЕДАГОШКК СТВАРИ

који су већ столећима на педагошком пољу подузимати, и који могу нами да нослуже као поука и опомена, дакле васиитање, које је у разним добима код разних народа заиста било, или још траје, даље, мисли и теорије, које су развијали старнјн и новији писци, на послетку заводи, који су васпнтању служили, или још служе, то је ирема њима педагогика у исто таквом положају, као и

ОДГОВОР Н А „ДОПУ (Одговор г. Ј. У свескама 5-ој, 6-ој и 7-ој »Просветна Гласника"за ову годину, изашао је г. Ј. Миодраговић са својим „доиунама и објашњењима", да одговори на мој други члааак, који је штамнан у 2-гој снесци „Просветна Гласника" за ову годину, и тиче се писмених задатака школских и домаћих, чланак, којим сам одговорио на примедбе г. Ј. Миодраговића штампане у 16 и 17 свесцн „Просветна Гласника" за прошлу годину, и које је он учинио на моју ранпју раснраву о писменим задацима у школи, штампану у 11 свесци „Просв. Гласиика" такође за нрошлу годину. Да одговорим на ове његове допуне и објашњења. * На што су иисменг задацп у школи? Ово питање г. Ј. Миодраговић поново покреће. Ја сам на ово питање одговорио ослањајући се на литературу тога питања, а за то не држим да ми је нужно о томе поново говорити, тим пре није нужно, што он ни једног једитог разлога није навео, којим би моје мишљење ма и најмање ослабио. Али има једна тачка у овоме нптању, коју не могу да оставим без одговора. Г. Ј. Миодраговић и овај пут напада на моје захтевање, да је наставник дужан да објави и нартију предмета, из које мисли давати писмени задатак у школи, и у једно да ту партију предмета и понови, „Ја му опет кажем — вели г. Ј. Миодраговић — да је то од наставника нетактично, и да то значи скоро толико, колико и да им каже : децо, ово ћете добро научити, јер ћете из тога добити оцене, а

свака друга наука у односу на историЈу, литературу и снољњп развој »еместруке. Овде се тиче историјске јасне ноставке чињеница, језичног тумачења литерарних дела, њихове Фоималне и материјалне критике, описа и статистике пракгичких нодузећа. А све то задатци у којима педагогика може имаги исто тако мало неуспеха, као и свака друга еаука. (Наставиће се)

НЕ И ОБЈАШЊЕЊА« ШиодраговиЛу) за оно друго 1 ) како вам драго". Он овакав начин рада зове удобравање. „Али нитање је — наставља даље г. Ј. Миодраговић је ли такав начин добар. Ја одлучно тврднм да није. Удобравања не сме да буде, то је мажење, које у озбиљном исннтивању није дозвољено". Ето то су разлозн и најјачи и најслабији, што нх г. Ј. Миодраговић износи нротив мог захтевања, да се партија предмета за писмепи задатак још раније објави и понови. Ето ту је у тих неколико обичних Фраза сва чаробна моћ оне „Научне Педагогије", којој је носилац и представник г. Ј. Миодраговић, и о којој он другима непрестано понује. Још у пређашњем свом одговору г. Јов. Миодраговићу ја сам показао сличност која ностоји између овог понављања и понављања код усмене еаставе. Али иманешто што нисам онда наиоменуо, а то хоћу сада да учиним. У целом образованом свету иде се на то, , да се кривице, погрешке и болести смање ; држава и друштво поднже школе за народно образовање, те тиме смањује број злочинаца и криваца, ноднжући јаван морал и способност за нривреду. Санитетска полиција предузима мере, да спречи болести, те да се оне ие појаве никако, или, ако се појаве, да појав њихов не буде одвећ опасан. Учитељ у школи обучи свог ђака на часу, и упуги га у свему ономе, што овај има код своје куће сам да ради, и у чему има да се веџба ; то се ради *) Али „оно друго" наставник је дао у једном задатку ранијем, те се морало и «лно друго" научити, ако то г. Ј. Мнодраговић није с ума сметнуо.