Просветни гласник

420

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

већина а тако исто и наставни плап мањине одборске. Жив. Поаовип узима реч и тражи, да се одмах гласа о овоме иитаљу, пошто је уверен да су сви чланови ово важпо питање већ проучили и да нико никога убедити не може о томе: која је правац и које је мишљење боље. Он тражи да се стави на гласање о томе : ко је за, нредлог већипе, а ко је за предлог мањине, а ко опет није ни за један ни за други предлог, већ је за нешто са свим треће. ЉгЈб. КовачевцА узима реч и говори, како је ово питање врло важно, да га не треба тако журно решавати и преко колена кршити и тражи да ее о истоме говори и дебатује, те да се свачије зтшљење чује. Др. Ник. Ј. ПетровиК узима реч и обраћа се г. Тз. Козарцу с иитањем : на што ће нам две врсте гимназија : класичне и реалне, кад реалне могу отпасти, на нека онда остану чисто класичне гимназије и реалке. Момчило ИваниК, чито писмо г. министра нросвете и црквених послова, у коме изриком стоје поменуте класичне и реалне гимназије, и по томе закључује, како неће бити умесно, да Савет не одговори г. миеистру на оно, што баш он изриком тражи. Говорник продужује даље и вели, да се из самога писма види, као да се и сам г. министар решио каквих ће гимназнја бити. Председник Савега г. Ст. Д. ПоаовиК, говори, како је право гледиште г. Момчилово па додаје кад је донет закон, по коме се гимназије дижу на 8 разреда, у томе закону има помена само о гимназијама, а не и о реалкама. И у самоме писму г. миеистру просвете не говори се ништа о реалкама. Шта ће бити са реалкама пошто се ово питање реши, то је са свим друга ствар, доја ће се засебно решавати. Г. Момчило ИваниЛ узпма реч да допуни свој говор, па вели : да н у самоме закону изриком стоје поменути овиразличити правци гимназија и по томе је ппсмо г. министра потекло на основу смисла самога закона о гимназијама, и за то се п у писму наглашава двојаки правац гимназија. За овим се прочита закон о гимЕазијама, на основу кога. се г. министар и обратио Савету за мишљење о извршењу реФорме у средњим школама.

Г. К. Црногорац говори, како у Савету треба ди се изведе генерална дебата у томе правцу; хоће ли Саветда прими онај правац већине, где има и класичних и реалних гимназија, плн ће се нримити мишљење мањине, по коме се хоће ова дпа различита правца да сноје у једно. Говорник даље говори о класичпим гимпазијама и о стручним школама различвтих врсга. Председник Савета г. Ст. Д. ПоиоивиК говори како ни већина одборска нигде не спори у своме извештају нужност стручних школа. За овим узима реч др. Милан Јованови% и говори : У самом почетку нашег друштвеног развитка, што је врло карактерисгичио, ми смо све установе, које су требале из нас самих и наших потреба да се развију, ми смо их узималн од другога — са стране а нисмо их тражили ни узимали, из врела живота нашега народа. Овде је главна тачка гимпазија, око које се ми окрећемо, и ми морамо себи одговорити на питање : шта је то гимназија и каква је гимназија данас најбоља ? Не треба заборавити, шта се то разуме ио средњим школама : Средње су школе трговачке, занатлијске и т. д. а гимназија је нешто више од средње школе. Средње школе отворене су свима нижим и средњим класама друштвеним, и чине се, шта више, извесне олакшице ученицима, док се на против у гимназијама отежава стуиање и опстанак у истим. На гимназији, да се послужим Фигуром, стоји један велики локот, који ваља особитим даром отворити и изаћи на другу страну. Из гимназије ваља да долазе владајуће класе друштвепе, које носе у својим рукама целокупни развитак друштвени. Тако је то у свим културним земљама, тако треба и у пас да буде. Ст. Д. ПоиоеиК говори, како и сам одавно увиђа, да оваке гимназије, као што су наше неваљају и да се мора ударити другим правцем. Наводи неколике примере из садашњег уређења наших гимназија и изјављује, да пема ништа против тога, што ће се у Савету водити на дугачко и на широко дебата о овоме нитању. Ђ. Козарац објашњава какве су класичне гпмназије у Немачкој где се класицнзам нај-