Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВЦОТ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ввше гаји, дитирајући број часова из наставнога плаиа за латински и грчкијезик у нижим ц вншим разредима. Осим кдасичних предмета, нма и реаднихнаука у кдасичним гимназијама као Математика, ГеограФија и друге чисто нриродне науке. Поред оваких кдасичнихгимназијаностоје и реадне гимназнје I и11 реда сараздичнтимпрограмима и плановима. К Црного^Јац веди да је одборска већина погодила правац, и да би га требадо усвојити и оиробати у животу, као што то обично бива. Дад>е нродужује свој говор новлачећи разднку између кдасичних и реадних гимназија н тражи да се истакеуто гледиште д-ра Мнлапа Јоваповића прихватн, те да се један пут рашчисти питање о кдасичннм и реадним гимназијама. Наш ђак, не треба да се диби и стидп стунајући у себи раван круг немачкнх ђака. Он не треба ступајући у кавав научни завод — да изучава тек тамо прнватно латински језип, мучећн се при томе свакојако и не могућн нратити ток предавања оне науке, коју има специјално да изучава. Треба дакле статп иотпуно на гдедиште д-ра Мидана Јовановића и у томе нравцу извести дебату. Д-р Љуб. Н едиК тражи да се поведе нринципијелна дебата на основу извештаја већине и мањине, те нека се прво то питање расправи, а после се може водити дебата, како се хоће. Кад је нроучавање овога нитања већ поверено једној комисији и ова је то питање расправила и поднеда свој извештај, који је штампан н сваки га је могао проучити, онда треба нрво да се узме рад комисијски као иолазна тачка, те да се видн колико рад и гледиште комисијско налази одзива код чданова Савета. Председник Савета г. Ст. Д.ПоиовиК објашњава, како пе игнорира мишљење већлне и мањине. 0 преддогу већипе и мањине води се и водиће се рачуна, али то пе смета, да се мисди о овоме тако важноме питању искажу самостално и опширно и без обилатног обзира на преддог комисијски. Д-р Шилан Јовановић нотпомаже мишљеае д-ра Љуб. Недића. Председник Савета, Ст. Д. ПоиовиЛ узима реч и износи своје гдедиште о гимназијама, па веди : Незгода је са нашим гимназијама, што оее морају да лиФерују кандидате за

све стручне школе, као н. пр. за Богословију, Учитељску школу, Академију и т. д. објашњава како су ове стручпе школе уређсне у другнм земљама Еод нас се самим закоиом изриком тражи, колико ко мора да сврши гимназија, ако аседн да стуни у коју од горепоменутих школа. Кад се уноредп број ђака који почну своје школовање у гимназнјп, са бројем ђака који сврше гимназију, приметиће се страховита раздика. Наше гимназије са својнм данашњим уређењем не могу да задовоље и захтеве који се траже од добре гимназије, као што их има н. пр. Немачка, ипак је за то, да се еашим гимназијама мора дати друга основа и други правац. Момчило ИваниК вели, како ми ие смемо, реФормишући иаше гимназије, ићи другим путем до оним, којим су ншди и иду други културнији и напреднији народи од наг. Не можемо ми стварати неку особиту врсту гимназија, какве нигде у свету нема. Еао год што се и за друге друштвене установе угдедамо на уредбе занадннх народа, тако исто морамо се угледати и при уређењу наших гимназија, ако хоћемо да се у културној борби одржимо. Д-р Ник. Ј. ПетровиК говори, како се чисто питање о рсФорми гнмназнја само за се, не може извући и решити без обзира на цедокунну систему наших шкода. Ваљадо би сам систем школа променити и онда би тек било могуће уредити гимнезиЈе на засебноЈ основи каква се хтела буде. Наша гимназија овака каква је даеас. дичи на какву врећу, из које се све извлачи. Говорник објашњава иостанак оваког система школског материјалним незгодама. Кад смо на овоме нитању, ведн говорник, треба да изменемо цедокунан снстем наставе и онда ће нитање о нравим гимназијама бити само по себи решено. Ако се и даље задржп досадашњи систем наставе те гимназија буде лиФеровала и даље кандндате за све друге заводе, онда ће оиа остати вечито недоношче (2те1иегсПп§). Гимназију треба оставити да буде гимназија п ништа друго, и ири њезином уређењу не треба се окретати нн на што друго. Г Б. Козарац објашњава заједннчку осиову у наставном пдану за обе врсте гимназија и напомиње, колпко се овом разликом у наставним плановима могло задовољити то где-