Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

даште, да се гимназији да чист и прави гимназијски карактер. Д-р Милан Јовановић вели: Наше гимиазије иотребују реФорме и ја мислим да се овом рЗФормом иде на то, да се ми са уређењем наших гимназија доближимо гимназијама културних земаља. И самим иодизањем течаја учења у гимназијама на осам година, мислим да се баш ва то -циљало. Својупрвашњу мисао о задаћи нраве класичне гимназије, развија говорник даље, иа вели: философи, правнвди, медецинари и т. д. имају и морају имати једну исту основу човечанског знања и образовава. Они се одте заједничке основе почињу разилазити тек доцније, одајући се специјалном изучавању појединих наука, али им првобитна заједничка оспова остаје вечито једна дста : Јели, код нас тако ? Није. Безбројие иојаве у нашем животу, доказују јасно, да је систем нашег школовања, да су гимназије са оваким уређењем узрок овој збрци. Етичка п чисто човечанска осећања, то је оно што чини заједничку, основу људску. Лектира, примери моралног живота, облици културног прогреса како се човечанство развијало и усавршавало, то је оио у класичној литератури, што ће одгајити чисто моралне и племените људе, а не мртав језик грчки или датински, као што се то погрешно мисли. Класични језици ннсу овде цељ , него само средство. Како је то код нас све друкчије и преокренуто ?! Неко иде из III или IV разреда у државну службу и изједначује се с правима и положајем у друштву са онима, који су систематичкп довршили своје образовање. Председник пита говорника одакле ће да добије учитеље за основне гаколе односно кандидате за учитељску школу. Д-р Милан ЈовановиЛ одговара : Никако из гимназије него на другп начин, — онако како се дебијају кандидатп учптељска у другнм земљама. Онај у гпмназији спрема се за човека, а шта ће од њега бити после, тоје са свим друга стзар, а посебне школе нмају одмах засебну и другу цељ нред очима. Д-р Милан ЈовановиК узима и чита један наставни илан праве класичне гимназије, набрајајући литерарне класичне дектире, што се у поједпним разредима класичне гимназије изучавају. На послетку, он тражи само једну врсту гимназија, а то су класичне гимназије,

јер је класична гимназија интераационална установа. К. Црногорац : Питање о гимназијама раснрављено је у другом свету. Ми хоћемо да гимназпја да опште човечанско знање и образовање. Даље вели да мује јасан предлог већине одборске и да по његовом мишљењу мора бити класичжихи реалних гимназија, изјављујући за овим да пристаје уз мишљење већине. Борислав Б. ТодоровиЛ : Ми морамо водити свакојако рачуна о уређењу гимназија у другпх напреднијих народа, али се ми не можемо с њима потпуно пзједпачиги. Занадне културне земље, у којима се гаји класички правац до савршенства, имају безбројно и других школа које нису кдасичне. Код њих је веће богатство и толика подела рада у самим наукама, да они имају научника који се као богаташн и приватијери одају целога свога живота на изучавање класичне прошлости, па често само једне једипе гране класичности. Они се, тако рећи из уживања одају класицизму, јер им је то могуће, и често им је пута недовољна класична књпжевност очувана у делима класичним, него иду дично чак па саме изворе, на само земљиште, где су живели кдасични народи, да тамо уживају исиитујући и истражујући нотписе и спомепике прошлости. То код њих може да буде. Такве су им потребе и код н>нх ова подела рада н даље ићи и усавршавати се. Опет за то, сви ови народи имају и реалних школа сваке врсте. Ми не можемо иросто копирати њине гимназије, јер ако би то учинили, онда нам треба и све друге шкоде да копирамо. Ми морамо ударити неком средином. Савршено угдедање на страпе народе не може бити апсолутно. Мн морамо ударити здагном средином, а та је средипа но моме мишљењу у једној врсти гимназија, онако, како то нредлаже одборска мањина. Сретен Ј. СтојковиК у подужем говору своме разлаже, како је и он баш за то, да се цри решавању овога питања ваља обзирати и па наше придике. Просто иренашање страних установа у наш државни п друштвени живот и пропзведо је ову замршепост. Наводи за прпмер гдомазну и запдетену адмпнистрацију, која је код пас са стране-пресађена. Да се и са овим пптањем неби тако што десило, он није за то, да се за образац