Просветни гласник

423

* узме каква класична страна гимназија па да се овде пресади. Ново^и нз програма немачких и аустријских гимназија, које постоје м еђу појединим гимназијама. Он сматра за нуасио да изјави своје мишљерве о томе: какве нам требају гимназије према нашим кудтурним приликама и потребама и да ди се у сиојеним — једнообразним гимназијама могу задовољнти све потребе наше. Он надази да то може да буде, а не увиђа да је ирека потреба за фшјог и образованог човека оригинално знање латинског и грчког језика. У данашњем друштву велн говорник, развиле су се са свим друге потребе, другн погдеди на свет и друге науке, каквих у кдасично доба није бидо. Према овоме и наше гимназије, ваљадо би да одговарају овим модерним потребама и погледима на свет и да се више обзиру »на научни развитак дааашњега доба, а не да им за вечпта времена остане чиста кдасична основа, која се тодиким напретком науке и друштва не да ничим бољим и сувремепијим заменити. Говорник је у гдавноме за мишљење мањине одборске, само да се оно у неколико измепи. Ђ. Еозарац објашњава једно место из извештајавећине,закоје је нредговорник навео да има контрадикције и објашњава шта је и како је одборска већина мисдила. Он вели, да у извештају већине нема конградикције и нејасности на ономе месту где се говори о двама правцима у развићу духа људског. Ои наводи, како класичне и реалне гимна-

зпје у нзвештају већине, имају једнаку оспову до четвртог разреда закључно, на се тек одатле почињу делити у два нравца: класички и реадни. Па и саме класичнегимназије, овака, како их је замишљао одбор већине, нису кдасичне гимназије у правом смислу те речи, нису класичне гимназије онакве какве постоје на занаду, Председник Савета узима реч и објашњава : да се на нрви погдед из извештаја већине види, да то нису строго класичне гимназије какве постоје н. пр. у Немачкој или Аустрији. Он набавља природњачке нредмете из настанног нлана, који бн се имади учити у класичним гимназнјама одборске већине и повдачи паралелу између строго кдасичних гимназија и ових гимназија у нас, које се рачунају у класичне. За овим су неки чланови захтевали, да се внше не води дебата, него да се иристуни гласању и да се питање реши. Ћ. Козарац, тражи да се још о овоме нитању говори. Председпик' ставља на гдасање о томе : да ди да се дебата заврши п сада гласа о овоме питању, или да се дебата нродужи и да се коначно решење одложи за други састанак, Већином гдасова решено је : да се дебата продужи и да се решење питања оддожи за идући састанак.

С тим је свршен овај ванредни састаиак Гдавног Просветног Савета.

ДУХ НДСТДБЕ И ВДСШТАИА у Србжјж од год. 1870. до 1882. По извештајима иеасланичвиш и другим изворима Ндписао Ј. М и о д р аго в иА нрофесор СТРУЧНЕ ШКОДЕ (Наставак) Долазе нам сада опе школе што спремају шкодама, онда ће нам у пола бити дакше З а како стручно занимање у животу. да га нађемо и овде. Података имамо веома Ако смо иоле уснеди да изнесемо дух мало, из којих би могли да га нронађемо и наставнн и васпитни у основним и средњим изнесемо индуктнвним нутзм. Ади ћемо га у