Просветни гласник

ДУХ НАСТАВЕ

И ВАСПИТАША

тодико боље моћи да пронађемо дедуктивним путем. Кад стручне шкоде примају своје ученике из основних и средвнх шкода н спрему њину за основицу своју, онда зар нам се одмах не намеће сдутња: да ћемо и устручаим шкодама наћи, ма у којој мери и Форми, оно исто што смо видедн и тамо. То су само одвојцп од једне интедектуадне дедине, која се зове: образованост наша. Органи теда једнога, који иримају крв своју од другнх, морају стајати у свези један с другим и у зависности од ових. У ову врсту шкода додазе: Вогословија, Ђиша женска школа, Учитељска школа, Земљоделска школа (сада Ратарниде), Трговачка школа и војена Академија. Да их нређемо редом ма у најкраћим потезима. I Богословија Ово је најстарији стручан завод у Србији. Установљена је 1836 године за време митроподита Петра. Но њено данашње уређење датира се од 1803 године, као и уре!:,ење гимназија. У закону се каже: „Богословија је вишег реда цуховно училиште, у коме се ученици спремају у духу иравославља и хришКанског благочастија за свештенички чин". Овде се дакде изрично веди, да се учениди њени спремају „за свештенички чин". Нигде се у закону не каже : и за учитеље основних шкода. Међутим, у практици је ностојадо то од самога њенога уређења иа до данас. Богосдовија је све до устројства Учитељске шкоде сиремада и учитеље освовних шкода. Наравно да је овај посао био сдучајан и овај подожај само мостза у свештевички чин. Они су биди учигељи док се не занопе; они су радиди у школи, док се не јавп кака парохија. Овај дуадизам, ова двојака спрема овога завода, траје и дан дањи, и трајаће докле год Учитељска шкода не буде кадра да диФерује онодико учитеља за основне шкоде кодики се вишак јавља у њима сваке године. Од овога двојства опажају се трагови и у наставном пдану овога завода. У њему се учи: Догматично Богосдовље с подемичним; Наравствено Богосдовље; Читањб и толковање Св. Писма;

Настирско Богосдовље; Обредословље ; Омидитлка ; Канонично нраво; Црквена Историја с библијским ЗемљоПИСОМ ; Оншта Историја са Земљописом; Реторика; Испходогија с Физиодогијом,; У1огика; Практична Рачуница ; Ексиериментална Физика; Учитељски метод ; Дијететика с домаћим декарством; Пољска Економија с практпком у пољу и башти ; Словенски Језнк, и Руски језик. Овоме се још додаје .Црквено пјеније н правпло, нреко цеде седмице у сва четири разреда" и „недељна упражњавања у нреводима са словенског и руског језика на српски и обратно". 1 ) Бреме учења трајало је до 1873 три а од тада траје четири године, и ученнци се при мају који сврше четири разреда гимназије. 2 ) Из овога се види : да је Богословија хтеда да надокнади оно знање што се још није добило у средњим шкодама, да спреми, коЈ ) У другом одељењу њеном. које се звало ((Страна Богословија", и које је отворено 1 873 а затворено после првог рата, били су још ови, предмети: Сраски Језик, Француски, Сраска и југословенска историја с књижевношћу. Педагогија и Методика са Школским радом, Пространи Катихизис, Јестаственица и Телесно и Војено веџбање. ') Према најновијем занону о иреуређењу овога завода од 1886 године, овај је завод подигнут на стуиањ факултета. У њега ће се примаги ученици по свршетку деле гимназије, која је такође подигнута на осам разрсда. Само онда извесно неће бити потребно да спрема у њој траје четири године, већ три, као што обичио траје Факултетско образовање по универзитетима. Онда већ неће бити потребно млоги светски предмети, пошто ће то ученицима бити све познато из гимназије, нити «Учитељски Метод", Педагогија и Методика са Школским радом, пошто ће се питомци оваке Богословије спремати једино за свешгепичкч позив. А ако се ко од њих буде спрема|Н|'а наставника средњих завода, онда' ће они слупЛнти онај курс Педагогије, који би се отворио на Великој Школи нашој, или Универзитету, за оне ученике њене који се спремају за наставнике средњих школа.