Просветни гласник

ДУХ НАСТАВЕ

ВАСПИТАЊА

425

днко толвко, и за учитеље основних школа, и ва послетку, као најглавније да спреми за свој главни задатак, за свештенички чин. Ваљало би сада да сезапитамо: какоје нредавано ово што је одређено за овај завод те да водимо још боље дух наставни и васпитни. Ми видимо, да су горњи иредмети, по самој својој унутарњој суштнни, већином аастрактни. Онда да се запитамо: да ли ће моћи младићски дух од 15 до 20 година да продре у суштину њину до оне дубиие, која је потребна за право разумевање њино ? Даљз, кад узмемо на ум и оне резултате до којах смо дошли у основним и средњим школама, где су нредмети куд и камо били објективнији, конкретнији, стварнији, чија је садржииа била млого нриступнија слабачком духу ученичком: онда зар нам се одма не порађа сумња, да ће п овде настава богословска бити задахнута у главноме оним истим дјхом, који веје и по средњим и основним школама нашим. Још кад узмемо у обзир једну околност, којаје у нрактици врло добро позната, а та је, да су у ту школу ишли већином аонајслабији учениди средњих школа, који су у њима постали немогући: онда бисмо још више унанред могли да нагађамо какав ће дух наставни бити, и морати да буде, у заводу, коме је већина научних предмета потпуно апсграктне природе. У нашој књнжевности немамо нигде записано како је који иредмет, ма кад, у овоме заводу предаван. 1 ) Ни у годишњим извештајима ректорским, ни у извешгајима појединих изасланика минпстарских не могосмо наћи ништа о томе. За то сам се ја обратио једноме свештенику, који је свршио овај завод с одличним успехом и молио сам га, да ми испрнча, како им је који предмет предаван. Он ми је учинио ту љубав, нзнесавши ми све појединости које каракгеришу наставу у овоме. Но пошто се ту помињу поједине личности тога завода, и тачно време у које је то било, то ја не могу изнети овде цело причање његово. Извадићу само главне ствари. Он вели на завршетку : „Задавано нам је већином одавде, довде". Мало насје било којп нисмо учили на намет. ') Барем ја нисам могао на^н о томе нигде ништа. НРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Неки нам само кажу: „имаћете залекцију" или „научићете" дотле и дотле; неки прочитају оно што ћемо пмати „за лекцију« или казку те прочита неки од нас; а г.... и г.... увек нам напред иснричају све лепо и млого онширније но што има у књизи. Један нам је наставкик толико тражио из књиге, да се љутио кад му се једио „м" изостави. Каже: „не знашти^оле, но шго је ово написано"... Свето Писмо нам нису давали да чнтамо на српскоме. Ми смо једва чекали да дођу овп световни проФесори да што научимо од њих. Страшно смо се бојали да не заглунимо од самах богословских предмета, као што су били неки наши другови који су били најревноснпји богослови".... Видимо дакле, да се његово казивање нотпуно слаже с очекивањем нашим што смо га још напред изнели. Али у природи нншта не може да стоји на једном месту, на једној мери. Оно мора ићн или напред иди натраг. Мило намје што имамо знакова по којима можемо веровати да се и овде иде напред. Иоследњи извештај тога завода каже: „Сви.... наставници старали су се да предавања своја што више унросте и појмљивим за ученике учине, да програме задовоље и педагошким начелима одговоре".... II Виша Женска Школа Виша Женска Школа управо не би ваљало да дође у стручне школе, него у средње. То је као нека гимназија за женску децу. Но у њој се у исто време снремају и снремане су насгавнице за основне школе, те имамо права да је уврстимо и у стручне школе. Она је најпре снремала наставнице за женске школе, па су после ученице њене добиле право да могу битн и у мушким школама. И овај је завод основан 1863 године. У закону се каже: „По ради образовања женске младежи у знањима вишнм него што се у осповним школама уче, а нарочито поради ирнпреме одраслијих девојака за учитељке основних школа женских, оснива се у Београду Виша Женска Школа". И овде дакле видимо оно двојство, два задагка, као и у Богословпје. Тамо да спрема за свештеничкд 54