Просветни гласник

426

чин и учитеље; овде да даје више образовање женскињу аашем и спрема за учитељице. Учење је у почетку трајало три, за тим четири, па онда иет а крема најновијим изменама од 1886 трајаће шест година; а примају се девојке од II до 18 годииа, после свршене основне школе. По нзмепама и допунама од 1873 сад се у тој школи уче ови иредмети : Наука Хришћанска; Српски Језик (Граматика, Стилистика и Историја књижевности); Историја српска ; Историја општа ; Земљоиис иолитички, математички и физички ; Јестаственида (сва три дела); Физика ; Дијететнка ; Педагогија и Методика; Рачун : Женски рад ; Цртање ; Краснонис; Певање ; Играње и Гимнастика. 1 ) Сем овнх обавезних иредмета има још три необавезна, а то су : Немачкн, Француски и Клавир. Можемо ли што год азвести одавдс за дух наставпи ? Предмети су обухваћени од прилике као ио нижим гимназнјама. Само овде има Педагогије и Методике впше. Но пада у очи, што ни једног страног језика нема, као обавезног нредмета. Овим се можда и нехотице чини, да наши родитељи, нарочито имућнији и из виших сталежа друштвених, обилазе ову српску школу п дају своју децу у стране заводе, да им „научејезика". Виша Женска Школа дакле, по предметима што се уче у њој, изгледа нам чисто српска, и од ниже гимназије изостала је у томе, што се у њој учи Педагогија и Методика, те се ') По првом уређењу учила се још и Кемија, Технодо1 ија домаћа и „вештина готовити јела". У изменама се каже, да се ови предмети «обустављају из узрока, што за нредавање тнх наука недостаје време, потребније за предмете по задатак школе далеко прече, који и овако остају стешњени, и што се од предавања тих предмета слабо пракчичне користи у животу виднло".

у томе приближује Учитељској Школи. Али од ове је онет изостала у томе : што се у Учитељску Школу нримају из III илн IV разреда гимназије, а у њу одмах из основне школе, и што се у Учитељској Школи слуша Психологија и Л.огика, на онда Педагогија, а овамо не. Одмах нам ово норађа сумњу, да се занитамо : да ли ће младе ученице ове школе моћи да разумеју апстрактне педагошке иринципе и да се користе искуством туђим а доцније у практици и својим? Да ли ће школовање од 4 — Г> година у овоме заводу бити кадро да, иосле основне шкШе, да онолико снреме колика је нужна заједну потоњу паставницу ? Ако је стало до ојјојп наставница што га овај завод даје, онда он може битн доста велики, пошто је велики број оних које свршавају основну школу, а време је учења у овоме заводу овако кратко. Али, ако је стало до квалитета спреме њнне, онда је он веома сумњив. Да виднмо да лв можемо што год наћи у извештајима иојединих изаслаиика што би карактерисало наставу ове школе. Изаслаиик миннстарски 1879 за средње школе у Београду вели: „Већином изгледа, да су се школе истргле од старинског механичког меморисања, осим Више Женске Школе, у којој се, колико сам видео на историји српске литературе, и колико ми је иначе познато, много старински меморише".... Изасланик за основне школе по окрузима, смедеревском, крагујевачком и крушевачком исте године изразио се о учитељицама основних школа из овога завода у своме извештају овако : ТрсКе коло чине оне учитељке из внше женске школе, које су у своме раду школскоме до зла Бога сплетене и везане, недосетљиве, ни мало вољне да саме приону за ручне књиге о настави школској, или да потраже савета и упутства од својих бољнх другова и од свакога који би им помогао отрести се рђе и иомрчине из које се не виде. Оие до год остану таке и школа ће им бити така"... Још се у неким извештајима иомињу учитељице које^ су свршиле ову школу као неумешне и довољне неспремне, и више немамо нигде ништа занисано о настава у овоме заводу. Нре неколико година и писац ових редова је имао ирилике да буде на неким псннтима у овој школи, п одиста је видео да има места