Просветни гласник

ПКДАГОШКЕ СТВАРИ

485

схватања, него оетаје ироето код оног што је дато, позитивно, и угушује критичко сумњичење, које би ее можда развило из разионалне и идеадне природе духа... Истина вере има њен основ у веровању, отуда је л одговарајућа наука вере, позитивна теологија, само дотле од важности, докле поетоји вера, и сано за оног, који верује. Где нрестане вера, с н>ом се сроза и цео систем такозване научности". — Али обе иозитнвне науке карактерише Фрошамер тим, да оне „стоје у служби владајућнх сила, и морају да иризнаду за нраво и истину оно, што им је заиовеђено ; чија је дакле вредност н важива условљена вредношћу и поузданошћу ауторатета, од кога оне зависе". Да боље, педагогика није тако одрешених руку као што код позитивне теологије и нравништва кад она треба да докаже њену свидентност и важину. „Тако је нанисано, а иза нас је сила", — то су аргументи, који на нроповеднидама, зеленнм столовнма, са наслоњача, у чиновничким одајама много вреде, али на које се у науци врло слабо осврће. Они могу да заснују само ону врсту знања, које може да има какав слуга, коме је воља његовог господара позната, али не знање из убеђења, ни истине, које се доказуЈу на форуму искуства, разума, ума. Нека би дакле опи, који су на поменуте аргументе упућени прнчували своје истине све дотле, докле им се у место њих не буде дао какав нови депозит; алн да се у научне ствари пачају, од тога би требали да за љубав истине, дигну руке. Јер, чим прекораче ираг њиховог заната, иа стуие па арену слободне дискусије, у том Је тренутку куцнуо дванајести час њихоие узвишености над сваком сумњом и колебањима као и сигурности њихових поставака; тада настаје борба, а срестава нема да се она уташка. И с овим се враћамо к питању: да ли се може оправдати оно, што се иедагогици пребацује, као да је она тако спутана у контраверзе, да не би смела да подлегпе захтев на научност. На иротив, иитамо : У којој науци нема контроверза, или нх је мање, но у педагогици. Ми бисмо веома желели, да добијемо на ово јасна одговора. Пре свега знамо, да се ни око чега у свету није толеко препирало, нити се препире, као о по-

ставкама, теолошким, и то препирало се и преиире се од стране самих теолога. А што се тнче правних наука, налазимо код њихових заступнпка најразповрснија, а често и нротивуречна мишљења, и то не само односно принцинијелних питања, но и у небројеним практичкпм случајевима, ради чије оддуке дати су за правац нозитивни закони и опредељења. Врло често излаз какне парнице има више сличности са лутриЈским извлачењем, по са резултатом каквог јасног рачуна, по што не само да противурече захтеви и мишљења партаја и њнхових браниоца, но то бива и са погледима самих судија при њиховој одлуцв, и све ид тог зависи, какво ће бити о том мњење у последњоЈ ипстанцнји. Дал>е, како су још непрестано многобројне мање п веће контроверзе међу класичким Филолозима, који су били норед дугих столећа, заједио са 'Јеолозима и нравницима прнвилегованим положаЈем заштићени, дакле имали су времена, ирилике, срестава и слободе да изндају грађевину њихове науке ; још је већа несигурност у области оиште лннгвнстике. Зар нијв више преостало исиитивању историЈском ниЈедно нерешено питање, нити какви противуречни резултати ? Не стављају ли, у ириродним наукама, њини ауторитети у разним приципиЈелним нитањима, шта више у безбројним случајевнма чисто дескриитивне природе, са свпм нротивуречна тврђења и учењаР — Али можда има вештина, које су са њихове неварљиве спгурности у велико надмашиле педагогику као практичку науку. Оно, до сада, није ни један декар могао да лечи све болести, а врло често су и највећи ауторитети медецински у својим дијагнозама, прогпозама и трапевтичким мерама несложни, и то не еамо у ванредним појавама, но п у свакодневним случајевима. А јесу ли : иољоделац, шумар, рудар, архитекта, мерник, п т. д. са свом њиховом научном спремом у стању да савршено осигурају дело њнхових руку н успех њиховог рада па да их спрече од свију могућпх. неуспеха и несрећа ? — Искуство пориче ово питање. 11а и онде, где се ослања на егзактну науку, оиомиње се врло често на грапице човечије увиђавности и силе. И ако свакако ирава светљиља егзактне науке,