Просветни гласник

496

Н А У Ч В А

X Г О Н Н К А

нзнрсних друмова и насииа за саобраћај, и многе реке помажу онде решењу питања о саобраћају. Исто тако и цена нреноса на колима или товаром ннје овде бог зна како сшуна. ПЈто се тиче горива цео је занадни крај Кавказа шумовит ; источни крај мало мање. Ну сем дрвета овај крај пма драгоцено гориво а то су осталци ( астатки) нза дестилације нетролеја. Топлотна снага овога горива већа је него лп камевог угља, а прзнос је лак. У осталом и мимо ових извора за гориво, ностоје прегрдни мајдани угљена у Кутајису. Експлоатмцију овога земљишта снабдеваће цео предео обилнпм горпвом. Радне руке, даљи важап елемепат, такође се овде може добити под врло повољшш условима. Средња надница у велпким варошпма и у равиицама износи од 1,25 до 1,60 днн. 5 7 планинскпм пределима она је много ман.а, 0,60 — 0,80 динара. Даље на истоку, она вам је још нижа. Што се тиче окретностн, вредноће п брижљивости радничке, нема се шта више пожелети. Према овоме што је речено впди се, да рудна богатства Кавказа пружају нросграно поље рада јевропским капиталистама. К.ористи које би истицале из отварања ових рудних слојева, бпле бп огромне и за индустрију п за ону земљу. Могло би се питати наравно, како су то могла бити тако велика богатства досад занемарена од становништва онога краја. Али ваља знати да а ако су досад е^сплоатисани ови рудници за месну иотребу, то јевршепо на пајпримитнвнији пачин. За праву ипдустријску експлоатацију онп људи нису ималп ни техиичке спреме, ни предузимљивости, ни каиитала. На једном месту то се покушало и нокушај Је уродио уснехом. Пре двадесет година о.творио је један мајдан бакарни неки Сименс, у губернијп Јелизаветопољској. Ове годнне је отпочело радитпједно Француско друштво у једном руднику сребра. Ексилоатација рудника сребра и бакра могла би се предузпмати са изгледом на непосредне доЗпти ; рудници гвожђа давали би

двострук интерес гледећи на добра, што бн се учинпла становништву целога краја. Ништа пе смета Кавказу, да иостане средиште велике пндустријске пропзводње. Ту је повол>ан геограФСки ноложај , поштење становништва, велико обиљеруда и горива, плодност земљишта. Досад постоји нека са свим закржљала производња гвожђа, која снабдева становништво примитивним алатима. Прилике које могу окуражити капиталисте и индустријалце, те да се одаду па експлоатацију рудника кавкаских , а поглавито на развнће ^ индустрије гвоасђа, могле би се свести у ово тачака: 1, Прегрдна коликоћа различитих руда гвожђа, бакра, олова, сребра, растурених по ) пределима Јелизаветоноља, Тифлиса и Кутајиса; повољан и близак положај рудника главпој жељезници, а тако исто и велики проценат чисгога метала (гвожђа 70—<зОУ„, бакра 20°/„, сребра 17'%, олова 60°/ о ). 2, Дакоћа с којом се добијају концесије, јер је земља готово сва државна. Истина многе су концесије већ дате, али соиственици, лишени Финансијских средстава, уступили би своја права под врло новољним условима. 3, Обиље добра и економна горива : били то „аетатки" од дестилације нетролеја, био камени угаљ, било дрво из грапдијозних шума западног краја Кавказа. 4, Јевтине радне руке. 5, Налазак моћних слојева мангана, овога битн.ог елемента за индустрију гвожђа. 6, Одсуство нрава ђумручине за увоз Фабриката металних у окоае земље. 7, Важна прођа, не само на месту, него и у суседним земљама : Русији, Пероији и Турској. За. сва индустријска нредузећа у овоме крају једина озбиљна тешкоћа коју би ваљало савлађивати, то су многи дијалекти мештана, с којима би се морало општити.

Ездаае и штампа краљевоно орпоке државне штампарије

ОдгоЕорни уредннк ЖИВОЈИН П. СИМИЋ