Просветни гласник

Н А У Ч Н А

X Р О Н И К А

495

весном добу узраста. Ну ова превласт дене ноле мозга не траје за целога живота. Има једно доба у старости , кад се опет изједначе обе ноле (разуме се но тежини), па ношто је и ова равнотежа трајала неко доба, иочнње онет освајати десна нодовпна. С тога V старада слабога старачког разума, десна је пола мозга тежа од деве. То је у онште код евију слабоуиник људи на ма и небили стари. С тога у лудницама, болесници старачког слабоумља обично се шетају по нросторијама тако , да им је зид свагда с лево стране. Ну све што је речено овде за мушкиње, не слаже се у свему и код женскиња. Тако женскиње је мање десна него лв мушкиње, дакле међу женскињем чешће су шувакдијеТако на пр. на игранкама играчице се много дакше окрећу и десно и лево него ди играчи. Женскиње се чешће упућује на шеталишту девом стазом, тако исто чешће се шета на дево у дворанама, пење се девим степеницама (тамо где судвојке). С анатомсвог гдедишта десна рука и нога у мушкиња су и јаче и теже од леве руке и ноге, а код жеискиња обоји су ови делови готово једнаки и по тежини и по снази. Већина идвјота кад седне меће деву ногу на десну, деву руку преко десне, и у месту се окреће обично на дево- Нађеио је, даје у њих десна иола мозга увек већа од леве. Па и код криваца доказано је, да је јаче развијена десна пола мозга него ди дева. Што се тиче раса, све ниже расе у многим су нокретпма шуваклије. Шуваклије узјахују коња с десне стране. Тако узјахује коња цела инђијска раса америчка, и баца ствари обично девом руком. Китајци, Јаианци, Кохинчинцн мећу увек леву ногу и руку на десну. —

Рудно богатство Кавказа. — Тешко је паћи и један крај земље, да је тако богат раздичитим минералима, као рускв Кавказ. Цео предео иоанат у земљопису под именом Закавкаска, ато је од плаиинског данца Кавказа на северу, па до границе Персијске на југу, даље од Каспискога мора па истоку па до Црнога мора на западу — све је то зе-

мљиште обилпо и мииерадима и рудама. Губернија Јелизаветопољска заслужује особиту папомену ; она чини једну од најбогатијих покрајина старе Јерменске; Поддога читавих округа сва је од цигле једне руде, бакром нребогате (10 и 20 р ! о чиста метада), па ретко још где испрекидане. Тако исто надазе се и друге руде , не мање скупоцене, на пр. галенит (оловна руда), који има сребра до 17°| 0 , а олова ио 60°1 о . Исто тако у овој гуОернији иостоји врло важних рудних сдојева гвожђа, поглавито магпетитове руде све по 70 и 80°1 о чпста метала. А налази се ретка и метада кобалта, и то у доста великој кодикоћи. Губернија Тифдиска такође је богата рудом гвожђа у врдо различптим оолицима (на пр. у Чатаху). Окрузи : Шаропан, Рача ц Батум умају еем гвоздених руда још и бакарну руду, номешану са сребром. У Мингрелија и у кориту реке Пнгура надази се извесна кодикоћа здата. Руде мангана (Мп О г ) има у врдо великој кодикоћи у губернији Тифлиској , Кутајишкој (Кутајис) и Једизаветанољској ; ну досад је озбиљно експлоатисана само на једном месту (Квирида). У Еривапској губернији, сем многпх других руда има врло богат мајдан сољани. Сумпора у чистом стању има на више места, нарочито у Дагестану , и редовно се ексидоатише. Најдрагоценије богатство Кавказа то су добро иознати извори нафте, која извире на полуострву Аашерону поред Баке (Источна обала Црнога Мора), и на југоистоку пданинског ланца дуж реке Кубана. Не треба ни номињати како на различитим местима избијају из земље овде онде многе, мање важне руде, на нр. цинка, антпмооа, салитре, мермера, гвнса, литограФског камена, озокерита итд. За ексидоатацију ових рудних богатстава у ведикоме, потребно је двоје : обилно горнво и саобраћајни путови. Ова је земља већ исиросецана жељезни« цама сд Ватума и од Потије у Баку. Земљншта понајбогатија рудама удаљена су од ових пруга жељезних 10 до 50 миља. Сем