Просветни гласник

64*

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

507

и Логика остану као наставни нредмети у гимназији. Момчило ИваниК нротиван је такоме мишљењу, да оба страна жива језика буду #акултативна, и тражи да један мора бити обавезан. Доказује ово гледиште своје и говори противу преддога др- а Јовановића. Даље вели, да је за то, да Психологија с Логиком остане у гимназији из оних разлога, које је г. др. Недић навео. Др. Јован Туроман. И он је за то, да један од живих језика буде обавезан. Сви словенски народи уче бар по један. Пољаци уче оба, цизлитавске немачке гимназије једине су, које немају нн једнога, а то је с тога, што они уче немачки и довољна им је литература немачког језика, те с тога не морају учити којн други страни језик. Др. Милаш, говори у истом смислу као и Др. Туроман и наводи како се и у Далмацији учи немачкн језик. И он је за Психологију и Логику, а није за то да у наставни нлан уђе као засебан предмет „основи морала и т. д." пошто се та начела излажу у самој науци хришћанској. Ср. Ј. СтојковиИ придружује се оној већини, која хоће један жив језик и објашввава, како би се то могло удесити. Није за то да оба жива језика буду Факултативна, јер је наша литература сиротна и иотребно је ученицима да владају бар једним живим језиком. Исто тако мисли као и остали, да треба изоставити из наставног плана предмет „основи морала". Брани математику, као да она не развија логично мишљење и не признаје, да ће логичке деФиниције више нрипомоћи развићу његовом него познавање облика научног испитивања у самој математици. К. Црногорац, Говори у прилог Психологнје и Логике као предмета, који треба да уђу у наставни план гимназије. Што се тиче живих

језика, он налази, да би само један од њих требао да буде обавезан. Чују се гласови, да треба приступити гласању. Председник узима реч, и изјављује, да се он са своје стране придружује мишљењу оних који су за то, да један од живих језика буде обавезан а други Факултативан. Што се тиче Психологије и Л.огике, он после разлога, које је навео др. Љуб. Неднћ, вели, да нема ништа да дода у ирилог ових предмета, већ је за то, да они свакојако остану у наставном плану гимназије. Што се на нослетку тиче предмета „основи морала и т. д." вели, да је то нов предмет, јер су га од скора Французи унели у своје школе и то у цељи, да у омладине јаче утврде републиканска и демократска осећања, пошто република има доста својих противннка у разним сталежима грађанства. Да ли би нредавање тога предмета и код нас било од користи и на свом месту, то је још под питањем. После овога приступљено је гласању п пошто су сви наставни предмети примљени једногласно, гласало се само о томе : да ли да оба језика буду Факултативна или само један од њнх, да ли да Психологија и Логика а тако исто и „основи морала" уђу у наставни план за гимназије. Бајиосле гласањем одлучено је овако : I. са 13 иротиву једнога гласа, да од живих језика један буде само обавезан, а други Факултативан ; II. са 10 противу 4 гласа, да Психологија и Логика уђу у наставни план за гимназије и III. са 10 нротиву 4 гласа да се предмет „основи морала" не уносе у наставни план гимназија.

С тим је састанак завршен.