Просветни гласник

510

ИЗВЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЊИХ ШКОЛА

рала. Ученици су, осим тога, доносили још биљке и минерале из околине. 11. Сриску Лсторију почеоје наставник предавати 20 Фебруара, кад и ГеограФију. Историја је предавана по ручној књизи Ерстићевој а према нрограму. Како ручна књига не обухвата све што се програмом тражи, то је наставник доиуњавао : према својим белешкама, Историји Срећковићевој, разним чланцима у „Гласнику" и др. Још је наставник овог иредмета изјавио, да ручна књига Ерстићева не одговара програму, а и иначе је врло неудесна. ПримећуЈе да би требало овом предмету додати још по 1 час недељно. Програм није потпуно извршен због краткоће времена. Тако : у Ш-ем раз. свршено је до Дечанског, а у 1Т-ом до П-ог устанка. 12. Рачун је предаван по програму, а ученици су се служили одобреним ручним књигама Мијајловићевим (у 1-ом и П-гом разреду) и Мочниковом (у Ш-ем), а код одељка „о мерама" наставник се служно и Нешићевим „Метарским мерама". Дпнуњавано је диктандо : у I разреду „о страним новцима" који су за српску трговину од важности и у III -ем о размерама и сразмерама., о рачунању свођењем на јединицу и о трима врстама процента (од, на и у 100). Учебници су Мијпјловићеви, по мишљењу наставникову, доста добри, само би избор задатака требао бити подеснији, нарочито у Ц-ом делу. Мочникова се рачуница одликује избором задатака, али у теоријском иогледу стил је незгодан а правила развучена. Програм је извршен : у 1-ом разр. на крају Марта ; у П-ом на крају Апрпла и у Ш-ем при концу године. Наставник овог предмета изјавио је, да би у Н-ом разр. требало смањити број часова на 3, а у Ш-ем повећати на 4. 13. Алгебру је наставник предавао по Мочнику и Хаберлу и то диктандо, пошто,

по његовом мишљењу, прописана Пејићева Алгебра ни најмање не одговара програму. Програм је извршен 9 Маја. 14. Геомдтрија је нредавана но Мочнику и Оондоршеру, а за учебник је служила Планиметрија од Ст. Марковића, која је доста скучено наппсана и има празнина. Диктовани су одељци : , ; поематрање по два пара углова с наизменично-паралелним крацим;и „с наизменично-одвесним крацима", „особине равностраног троугла", „теорија о четвороугаоницима" и „конструкција и пренашање нолигона". Наставник овог предмета тражи, да се истом предмету дода 1 час недељно због нагомиланог материјала. 15. Геометријско Цртање предавано је но ручној књизи од Дерока. Допуњавано је дпктандо о конструкцијама, којих у ручној књизи нема. Предмет је завршен у свима разредима на концу Марта. За овај предмет требао би прецизан програм. 16. Цртање слободном руком предавано је по нрограму, а слике за иреглед биле су из збирке Негтев-а. Еако за цртање тако и за краснопис ученици су показивали воље, а за прво показали су и дара. Писмени задаци су давани према правилима. Наставници су пак сви мишљења, да их треба смањити. Осим тога, наставник Рачуна и Алгебре мишљења је, да у 1-ом разр. не треба никако давати школске писмене задатке, него само домаће нисмене задатке ; даље, да у П-ом, Ш-ем и 1У-ом разр. буде само по један школски задатак месечно, коме да предходе 2 или 3 домаћа. Наставник немачког језика, осим смањивања броја школских задатака, тражи још да се уведу у 1-ом р. и домаћи задаци ради веџба- ња у цисању, и то бар један з^датак месечно.