Просветни гласник
РУЧНИ РЛДОВИ У
ОСНОВНОЈ школи
533
колико их је онда бидо. Војници и земљораднМци, и ако нису могли развијати све своје духовне способности, онетје и за њих било основних школа, у којима су они поред врло мало елементарног знања на религијској основи, највише се спремали за свој будући иозив. Четврта каста занатлије, коју су сачињавали Судри, потчињепи староседиоци Индџје, нису имали ннкако право на школовање. Цео њихов развитак ограничен је био на учење неког заната. На послетку иета класа, коју су сачињавали они староседиоци, који се нису хтели покорити својим освајачима и који су се звали Парије, нису имали пикаквих човечанских права, па ни права на школовање. Они су били потпуно ирезрени од све 4 касте, и имали су мање валшостп и угледа код тих каста, него и једпа животиња. Ни у Индији, дакле, нема никаквог иидивидуалног развитка. Дегету је још рођењем одређено шта ће оно да учи, и како ће посао вршити у друштву. На првродну његову наклоност и способност, нико се и не обазире. По томе је природна посдедица, што нема никаке хармоније у развитку ~човекових снага. Брамину је гдавни задатак да развија свој дух, и у томе је ое привилегисан. Земљорадник развија само своје физичке снаге и спрема сеједино за свој посао. Њему се одриче потреба духовног развитка, и ако и њему дају неког образовања у школи, које је скроз прожмано религијом. Код војника такође развија се само једна страна човекова, само једна његова снособност. По томе, оваке школе нису развијале и образовале људе, него Брамине, војнике и земљораднике. Занатлије су биле чак недостојне и тако једностраног образовања. Такав правац у школовању ми данас осуђујемо, као по све штетан за човечански развитак и ненриродан. Школа мора целога човека образовати ; она мора развијати уноредо све снаге код човека : и код научењака руку и целу Физичку снагу, и код запатлије дух. Јер школа на првом месту има да образује човека, а не занатлију и научењака. Она у свакоме мора до извесног степена упоредо развити све човекове способности, па тек доцније долази време, кад човек обраћа већу пажњу на један део својих снага и способности, и њих
више развија него остале. Оно упоредно развијање свију снага, доцније помаже човеку, да боље може развити и потпуно усавршити онај део својих способности, које су за извесан рад у друштву иотребне, и које ће бпти његова стручна спрема. Без хармонијског развитка свију снага до неког извесног стеиена, не може да буде иотиуног развитка ни у једном стручном раду. Једно друго помаже, и једно од другог зависи. И због тога је образовање код Индкјанаца, иоред свпју осталих махна, једнострано и за самог земљорадника, као и за војнике, и ако се земљорадник обучава још у школи ономе послу, који ће доциије радити. Једнострано је и ограничено, дакле, с тога, што школа у њему развпја само земљорадннка, а не и човека. Сличну једностраност у образовању народне омладине, ми бисмо нашли и код осталих народа, које смо у групу „источних народа" уврстили. Сем овде паведених момената, који имају свезе са нашим предметом, мало бисмо нашли нових и код Егинћана, Персијанаца, Јевреја и т. д. За то о њиховом образовању нећемо ни говоритп, него ћемо одмах прећи, да видимо, како је односно ручног рада стајала школа код класичких народа : Грка и Римљана. Г р ц и У Грчкој палазимо два културна центра, Шиарту и Атину, који имају и својих засебних карактерних црга, како у целом друштвеном животу, тако и у школп и правцу образовања, те ио томе се и у нечему један од другога разликују. Па и ручни рад не заузима у Атпнском образовању оно исто место, које овај предмет има у Шпартанској школи. а) Шиарта. У Шпарти, као шго је познато владала је кастичка подела. Тамо је се цело становништво делило на три главна сталежа. У нрви су снадади Шиартанци, у други Периоци, а у трећи Хелиоти. Према тој подели, и њихов је социјадни положај био са свим раздичан, па с тога и њихов положај према школи, као и у правима на образовање. Шпартанци су имади сву државну вдаст у својим рукама, други и трећи сталеж био је искључен из свију државних послова, па чак ова два стадежа нису имали