Просветни гласник

ЗАПИСВИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

501

вору 011 брани извештај и гледиште већине. Два правца у гимаазијама потребна су, и само се у таким гимназијама може задовољити права потреба. Разлог, што би у неким местима деда морала ићи у реалну школу, јер нема у томе месту класпчне, он не сматра да има велику вредност. Тако је то свуда, вели он, и колико и колико има примера, да људи проиадну због немогућности да ударе овим или оним правцем, којим би баш они хтели. Он побија то мишљење, да се само због црквеног значаја придаје толика важиост латинскоме језику, па веди : да није католичка црква то, што даје вредност латинском језику, него је то сама култура и наука, које су обрађиване тим језиком. Сви велики умови, ио разним гранама људскога знања, нисали су у целом средњем веку и доцније латинским језиком. По овоме тежина и значај овога језика и не може лежати у цркви, него у самој књижевности и науци. У овоме правцу говорник је даље говорио и упоређујућн оба извештаја, изјавио је, да остаје за мишљење одборске већине. Ђ. Еозарац објашњава, ко је први од мипистара ово пптање покренуо и ко га је и како даље прихватио. Да није сам г. Министар просвете, вели говорник, узео ово питање у своје руке, оно би још дуго било скинуто са диевнога реда. Али кад је то питање већ ту, онда сам ја први од одих, који тражи класичне и реалне гимназије. И једне и друге спремају младиће за академско образовање, само свака у своме правцу. Разлог што немамо довољно наставника за класичне језике, не може се ни мало тицати нас, то је ствар г. министра. Ако се неке ниже гимназије и реалчице укину онако, како је то предложила одборска већина, онда остаје 20 кандидата на расположењу. Преставимо и то, да ће и сам буцет министарства просвете бити повећан извођењем реФорме, опет нас то не може спречавати, да нредложнмо оно што је најбоље. Скупштина је буџет министарства просвете увек одобравала па често пута више давала, него што је и сам министар просвете тражио. (Наводи пример за ово, при установљавању прве учигељске школе). Према овоме новчане прилике не могу бити никако узрок, да се ова реФорма изведе онако, како интереси и потреба захтевају.

Ш извешгају већине, продужује говорник до II р. закључно, једнака је основа обема гимназијама што се тиче класичности. Ириговор тај, што ће језике до IV р. морати учити и они, којима исти иеће требати и који ће их доцније баталити, не може никако служити као разлог, да би требало ово друкчнје уредити, јер просто нема могућности да то друкчије буде. Нека се заведу иринравне школе за све друге просветне заводе а да се кандидати за ове не морају лиФеровати из гимназије. Гимназија треба да буде гимназија, завод сам за се. Наводи, како све просвећеније земље у Европи имају гимназије, само ми не. Набраја све земље редом. Ово нитање класицизма и реализма, вели говорник, има и присталица и нротивника свуда. То је са свим на своме месгу. Ала, при свем том, највећи реалисти и противници класичности, људи од великога значаја и утицаја у државама, ипак нису могли успети, да установу класичне гимназије замене којом другом школом. Г. Љуб. Ковачевић, норедећи извештај већине и мањине, нарочиго наставне планове, налази једну разлику уброју часова за латпнски језик, као да у чему другом нема разлике. Тако то не стоји. Није питање само о броју часова , него где се почпње учити који предмет. По наставном плану већине, латински ночпње у I р. гимназије, а по мањини тек у V р. Ио предлогу мањине у V. р. долазе од једаннут три класнчна језика, а то је много. Кад би требала да дође лектира, онда долази учење самогајезика. Премаовоме, извештај већине и мањиненемогу се никако уједно стопити или како измирпти, јер се они битно међу собом разлпкују. Љуб. Ковачевић : Ја нисаи у извештају мањине узео оно као догму, да се латински језик мора ту и ту иочети и ту и ту учити. Иредмети се могу померати и то није мавна ствар, то ће се питање засебно решити, каД наставни план буде на ред дошао. Мени је свеједно да ли ће се пре дочети Француски или латински језик. Разлог тај, као да ће латински језик помагати изучавање Францускога, ако се само пре почне, не увиђам, да је за гимназију уместан. Ја нисам за изучавање језика тако, да се баш све мора почети од Санскрита. То само може имати вредности у фило-