Просветни гласник

ГГРОСВЕТИЕ БЕЛЕШКВ

ди, увек сам вољан и готов да и од-сад радим па осветљењу овога за шкоду преважнога ал.0 и тешкога питања, колико год ми снага буде допуштала, будући тврдо уиерен,

| Др. Ђор1,е Натошевић преминуо је ноћу између 10. и 11. Јуна ове године у Горњем Карловцу. Покојник је био један између највреднијих просветних радника код Срба уУгарској. Сав свој живот провео је у служби народној школи, иа је и умр'о вршећи школску дужност као надзорник при испитима приправничке школе у Горњем Карловцу. Остављајући да у нарочитој прплици говорнмо о животу и раду многозаслужнога нокојника, ми се за сада одужујемо његовом иомену доносећи ово неколико црта из његова живота. Ђорђе Натошевић је рођен 81. Јула 1821. год. у Слан-камену. ОсновнеЈе школе изучио у (вом родном месту, а латинске у Карловцима, Еперјешу и Пешти. Медецину је учио у Бечу, где је 1850. нроглашен за лекара. Као практични лекар настанио се у Новом Саду, где ускоро, 1853.,, постаде управител. гимназије, и од тога доба не напусти просветни рад, вршећи различне угледне дужности као просветни радник у државној служби или као члан Народнога Сабора. У два маха је покојни Натошевић долазио у Бео.град с просветном службом, први иут 1862. као нро®есор Физике, вративши се у Нови Сад те исте године, а други пут као ре®еренат у нашем министарству просвете, радећи у том положају од 1867. до 1869. Године 1871. би иза-

да јавна дпскусија и јаван разговор, што се ради оваких иитања заподене, за школу неће без користи нроћи. N1. Давидови-ћ.

бран од Народнога Сабора, а у почетку 1872. иотврђен од владе, за ресверента српских народних школа у Угарској, и у том положају остао је све до смрти. Осим свога службенога рада за школу привредио је покојни Натошевић доста и срнској књижевности. У свом књижевном раду, који се сав ■ одликује иопуларним и свакому приступачним начином излагања, обра^ивао је на првЈМ месту школску књижевност, за тим науку о чувању здравља и написао је више расдрава о унапређењу народпе привреде. Губитак такога радника као што је био Ђор^е Натошевић силно осећа и срнска школа и српска књижевност. Додајмо овој краткој белешци још ово. Као што „ЈавОр" јавља, донео је црквени одбор српске православне општине у Новом Саду на предлог председнпка исте општине, дра Дазе Станојевића закључак, да се тако заслужном човеку, као што је био Ђорђс Натошевић учини трајан п вечит спомен тиме, да ова општина учини први корак оснивањем фонда каквог за школске и иросветне цели, који ће носити име дра Ђ. Натошевића, па да се нозову и друге наше општине, да овоме предлогу приступе. Позваће се лесни школски одбор да у томе предмету поднесе идућој главној скуиштини опширнији нредлог.

■: ■">' ВСгХЗ-С Проеветне Белешке

— Седамдесехпетогодишњида српске у- дамдесетпетогодишља слава од посгања српске читељске школе у Сомбору. На Ивањ-дан ове учитељске шкоде у Сомбору. Скромпа ова свеггодиие просдављена јо скромно и у тишини се- ковина дрзкана је у великој дворани сомборске