Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

Тако то бива и са свима другим предметима ако еаставник није довољно спреман. То се исто дешава и наставницима природних наука, кад не знају како треба своје предмете. (Наводи примере за потврду овога). Треба имати дакле спремне наставнике, па никаквих сукоба неће бити нри нредавању Религије. С тога је он зато, да РелигиЈа остане у свима разредима. Мих. Ђалтровић говори такође о етичко страни Религије, и тражн да се истане пзоставља из наставног нлана у вишим разредима гимназије. Др. Милан ЈовшовиК говори, како Религија у гимназијама много допрнноси идеалном образовању младићском и но томе треба јој дати места у свима разредима гимназиЈеЗа овим се пристуаило гласању и са 9 противу 4 гласа, одлучено је : да се Религија аредаје у свима разредима гимназије. За овим се нрешло иа одређивање броја часова Религији. Неки су чланови тражилн, да се број часова повећа, ге да и у вишим разредима, као и у нижим буде но 2 часа недељно. На нослеткује, с обзиром нато, што ученици имаЈу сваког празника и недеље катехезу, одлучено : да број часова за Религију остане као што је одређено и у наставноме алану већине, т. ј. да Ђелигија буде застуаљена у целој гимназији са 12 часова свега и то са ао 2 часа недељно у 4, нижа разреда и са ио једним часом у старија четири разреда гимназије. Сад је дошао па ред Сраски Језик као други предмет из наставног програма. Нод Српским Језиком разумевају се сви деловн Српске Рраматике, Старословенски Језик, Л.итерарнн Облици и Историја срнске књижевности. Момчило ИваниК тражи, да се повећа број часова Срискоме Језику у некојим разредима. Наводећи, шта би се у ком разреду имало нредавати, он тражи за четири нижа разреда по 1 час више. Исто тако тражио је и за V. и VI. разред по један час више, доказујући примерима, како се са оволиким бројем часова не може нрећи сие, шго се мора обухватити програмом за Срнски Језик, Бор. Б. ТодоровиК иристаје да се у I и II. р. повећа но један час из Српског Језика.

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 557

За III разред није потребно повећавати часове. У IV. разреду може се такође додати још 1 час због важности Синтаксе. За све остале разреде, може остатп онолики број часова, као што је означено у наставном плану већине. Др. Јов. Туроман наводи колнки број часова имају матерњи језнци у гимназијама других народа, н. пр. Немаца, Хрвата, Пољака. Ни једна гимназија нема већи број часова од ових, који су у наставном плану већине одређени. По његовом мишљењу довољно је часова одређено Српскоме Језику и не треба их новећавати. Овако, како се досада у нас Српски Језик нредавао, не сме ее више иредавати. Овако учење Српскога Језика као код нас, придичиије је младим Филолозима него ђацима. Треба мање теоријског и филолошког учења, а више читања. При иредавању других језика у класичноЈ гимназнји, даје се ирилика, да се Српски Језик такође ненрестано понавља, утврђује и изучава. Наводи, како се код нас уче све могуће литературе, а не познају се сами извори литерарни. Наводи за иример, у коликој су мери застуиљени делови Граматике у другнм језицима. По његовом мишљењу 25 часова довољни су за Сриски Језик. Момчило Иванић брани своје нрвашње гледиште и у врло дугом говору, доказујући важност и иотребу темељнијег изучавања Срискога Језика, тражи да се број часова повећа. Ст. Д. ПоиовиК нристаје уз мишљење г. Туромана, да се у иредавању Српскога Језика мора ноћи другим путем. Он констатује као Факат, да се матерњи језик нигде не иредаЈе као у нас. И он је за то, да се мање теорише а да се више уђе у језик с практичке стране. Наводи Факат, како из гнмназија иде великн број младића у чиновнике и како је нреко потребно, да се макар у нижим разредима појаче уђе у практично нознавање и унотребу језика. И он је за то да се макар у нижим разредима повећа број часова Српск. Језику. Др. Милан Јовановић мисли, да се матерњи језик не може добро изучити са оволиким бројем часова. Он је за већи број. Сретен Ј. Сгојковић се боји, да ако се овако буду повећавали часови појединим предметима онда ћемо преоптеретити децу и к</