Просветни гласник

558

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САПЕТА

зна шта ће онда бити са другим предметима. Он је за предлог Борисављев т. ј . да се у I. и,П. р. сашо дода још по 1 час више и у IV. р. а остало да остане као што је. Шомчцло узима реч и брани потребу повећања часова у III. р. Приступидо се гдасању и пасало се за 25, 28 и 29 часова за Српски Језпк. За 25 часова било је 2 гдаса; за 28 часова било је 6 гласова и за 29 часова 6 гласова. Узкпм гласањем са 7 противу 6 — један се уздржао од гдасања — одлучено је: да се Српскоме Језику у гимназији да 29. часова свега и да иредмет буде ио разредима са бројем часова овако застуиљен: У 1 р. 5 часова недељно ; у IIIII и IV. р. ио 4. часа недељно ; у V. VI. VII и VIII. р. да буде ио 3 часа за Сраски Језцк.

С тим је састанак закључен.

ванредни сссхш састанак 16. Маја 1887 године у Веограду Били су: иредседник Ст. Д. Поповић; редовни чланови : Ник. Петров ;-ћ, Мих. ВалтровиЋ, Ђ. Козарац, ЉубКовачевиЋ, Момчило Ивани^, Бор. Б. ТодоровиЋ, Ср. Ј. Стојкови+1 Никола Попови^ и Марко Днтонов^ћ. Деловођа, и ванредни члан, Мил. Маркови-ћ. I Прочитан је и примљен Заиисвик 341-ог Састанка. II Прочитан је накнадни реФерат г. Ј. ПециЛа о књизи „Зоологија за више разреде гимнавија" од Ђ. Козарца. Прочитан је за овим реФерат г. Др. Аазе ДокиИа о истоме делу. III Продужује се иретрес иитања о реформи средњих школа. На реду је Латински Језик. Љуб. ЂовачевиК, износи свој наставни план како га је удесио и чита за Датински Језик, како га је он распоредио по разредима и са коликим бројем часова. По њему Латински

Језик почиње у II. разреду и учи се кроз све остале разреде са по 4 часа недељно у сваком разреду — свега 28 часова, ое доказује добре стране оваког распореда. Ср. Ј. СтојковиЛ моли Савет да буде штедљивији са одређивањем броја часова из Латинскога Језика. И он иристаје уз Љубу Ковачевића, да се латински почне у II. разр. и ако је по његовом мишљењу практичније, да се почне латинскп у III. раз. па да у нижим разредима буде мање часова. И ако је предлог већине усвојен а предлог мањине пропао, опет треба имати на уму тј , да наше гимназије несмеју занемарити опште реално образовање нарочито у нижим разредима. По томе, макар у нижим разредима требало ба гимназиЈе да имаЈу тип општег реалног образовања. Ћ. Козарац не слаже се ни са мишљењем Љуб. Ковачевића ни Срете Ј. СтоЈКОвића. Он тражи да почне латински у I. разреду и да му се у сваком разреду да но 5 часова. То исто мишљење заступа и др. Ник. Ј. ПетровиК и наводећи разлоге у потврду свога мшпљења, он је за то, да се латински почне у I. раз. и да се кроз све разреде учи са по 5 часова недељно, иначе се по његовом мишљењу не може друкчије језик изучити, ниги ће бити користи од учења Лдтинскога Лезика. Бор. В. ТодороаиИ прогиван је оволнком броју часова из Латинског Језика. Он наводи, како се Латински Језик не може изучити у гимназији. Он није никако за то, да се толика превага даје Латинском Језику и да бар број часова Латинског Језика не би требао да претегне број часова из матерњега језика. Он се у главноме склања на мишљење госп. Л>убе Ковачевића и Срете Ј. Стојковића. Доказује, како се ми не можемо руководити оним разлозима, којима се други народа руководе, код којих се искључна пажња поклања Латинскоме Језику. Др. Јован Туроман наводи распоред часова-Латинскога Језика у гимназијама других народа. Ако се код нас да 40 часовалатинскоме, по 5 у свакоме разреду, то ће бити тек половина онога броја часова, колико часова исти језик има у немачким класичким гимназијама. Досадно неће бити што г. Ковачевић вели, ако се из дана у дан буде учило латински, јер ту има промене, па је ип&к занимљиво, нарочито у старијим разредима. И