Просветни гласник

64«

РАЗРвШЕЊА ОД ДУЗКНОСГИ И НАУКЛ О БИЉНОМ ТКЛЊУ

Разрешења од дужности наставника основних школа

Ајстож • министра просвете и цршвежжх послова Разрешени су:

г. Павле ЂорђевиК, заступник учитеља школе годачичке, јер је актом министра унутрашњих дела иостављен за практиканта начелства округа крагујевачког. ПБр. 1 0363. г. Димитрије ПетковиЛ, заступннк учитеља II. III. н 1У. разреда основне школо нересничке, у окр. пожаревачком, по молби. ПБр. 10454. г . Драгутин АџемовиК, привремени учитељ школе миоковачве, у округу рудничком, но молби. ПБр. Ј0025.

г. Никола НедељковиК, привремени учитељ школе црквеначке у округу ћупријском, по молби. ПБр. 9778. г. Ђорђе ПоиовиК, привремени учитељ школе мајданске у округу рудничком, по молби. ПБр. 9672. г. Јован ЖивановиК , учитељ школе маскарске у окр. јагодинском, по својој молби, стављен је актом ПБр. 8914, у стање нокоја.

НАУКА 0 БШБНОМ ТКАЊУ

(Наотавак)

За то што један део целулозе у мембравама перидермних ћелица ирелази у суберин, неридерм пма слична својства као и кутикула, т. ј. кроз-а-њ тешко продире вода, те за то служи као заштита унутрашњих делова од спољашњих штетних утицаја. — И биљне ране, у колико се њима повреди наренхимско ткаае, нокривају се слојем перНдерма: повређене ћелице изумру, а неповређене, које леже најближе рани, образују тиновима паралелним рањеној површини један памеристем — Фелоген — чије се ћелице, окренуте слободној површини, нретварају у перидермне ћелице, и перидерм се дотле образује, док се рањено место не навуче опет кожннм ткањем, које га може да штити од испаравања и трулења. Из Фелогена ие постаје увек само перидерм као трајно ткање. Код неких дрвенастих биљака Фелоген са спољашње стране производи перидермне ћелице а са упутрашње хлориФилни нарепхим, који се у овом случају назива фелодерма (ЗаНвЈшгуа, ЗаИуригригеа, Ватћисиз, ЕПзез и т. д.). Л.ентицеле. Као што се у епидерму на-

распирациони органи тако зваие лентицале. Оне су у већем или мањем броју растурене по гранама, стаблу и корену дрвенастих биљака, иарочито Б1со1;у1ес1оп-а (УШз, С1етаиз, ^ошсега, Кићиз немају их никако) и то од прве вегетационе периоде па догод ,је површина органа глатка. Ређи је случај, да се лентицеле налазе на лпсним дршкама, а нађене су и на плодовима. Понекада су равномерно или правилно подељене по органима ; ако грана, на којој се налазе лентицеле, није вертикална, више их је на доњој но на горњој страни. Обнчно су на стаблу поређане или попреко или уздуж. Лентицеле имају обично изглед сочива. Често се издижу ван равни перидерма, ређе су увућене у перидерм или леже у истој равни. Понекада голом оку изгледају као •гачке (платонове гране); обично су много веће, понекада преко 1см. (па старијим гранама брезе и бзове). По средини су често подељене једном браздом. Оне с неким изузетцима постају пре пеуидерма, док су органи покривени још иокожицом и изгледају као округласте или

лазе етоме, тако се у перидерму налазе као дугуљасте мрље, изнад којих се често на