Просветни гласник

НАУКА О БИЛ ј НОМ ТКАЊУ

649

» крају прве годиве иокожица расиукне (код других' друге године) и лентицела сепомоди као брадавичасто узвишење. Са дебљањем гране лентицеле се истежу у ширину, те изгледају као попречне пруге. Леже у спољашњем делу коре и не стоје ни у каквој вези са ликом и дрветом. Иостају иснод стома и то или испод једне једине стоме (дивљи кестен, клен и т. д.) или испод више њих. Ћелице трајног ткања, које опкољавају респирациону дупљу, нреобрате се у меристемске ћелице и образују такозвани слој иодмлађивапа, који је или раван или сведен и којп са сиољашње стране нроизводи паренхимско ткање, састављено из безбројних округластих ћелица (ГиПдетеђе), а с унутрашње стране врло често јако развијен Фелодерм. Ћелице оног ирвог ткања изумиру сиоља; но пошто се деобом меристемовог слоја ненрестано образују нове ћелице, то сиољашњи епидерм трпи притисак, услед кога се издигне а доцније и распукне и кроз образовану иукотину излази мрка трошна маса изумрлих ћелица оног другог ткања (ГиПгеИеп); Како између ових последњих тако и између Фелодермових ћелица има ићтерцелулара испуњених ваздухом, то отуда лентицеле одржавају комуникацију нзмеђу атмосФере и интерцекулара у корином паренхиму, замењујући стоме на старијим биљним деловима. Па п сам лентицелин меристем има ваздушних интерцелулара (то је изузетни случај код меристема), а то се изводи отуда, што за време вегетације ваздух може врло лако да улази у лентнцелу и из ње да излази (и онај из Фелодерма који је испод меристема). У јесен слој нодмлађивања абразује један танак перидерм, којп лентицелу зими затвара. Ид)ће вегетационе периоде лентпцелин меристем почне радитн, тада се образују ћелице оног нрвог наренхимског ткања (ГиНгеПеп), које својим притиском издпгну слој перидерма, пробнју га, те су нреко лета отворене ц сад се нонављају нрошлогодишњи нроцеси, који су често тако нравилнн, да се из броја раснрснутих неридермових слојева (који лентицелу зими затварају) може одредити старост лентицеле. Али лентицеле неких дрвепастих биљака образују сваке вегетапионе нериоде не један но више слојева перидермових. 11ГООВЕТШ1 ГЛЛСШШ

III Врвчано ткање 1 ) Врвчано ткање јавља се код лиснатих биљака у унутрашњости биљних делова у облику већих чврстих врваца, које се, при сечењу или кидању биљних делова, често могу видети голим оком н састоје се из комилекса ћелица к још из ћеличних фузија (трахеја или сисастих цеви, или обојих у исто време). Због јачег дебљања и одрвењавања мембрана, ово ткање нредставља скелет биљке. Врачаноткањеразличноје по својој грађи. Најнижи облици лиснатих биљака, а то су Вгуорћу1;а, пмају само једну врсту таквог ткања, које се готово потпунце састојн из хомогених, кончастих елемената и може се назвчти кончасте врвце. Код виших пак биљних облика — васкуларних криптогама и Фанерогама — разликују се две врсте врвчаног ткања: иросто и сложено врвчано ткање. 1. Проото врвчано ткање Просто врвчано ткање састоји се из једноликих, ретко кад разноликих ћелица, које се увек спајају у хомогене врвце. Ту долазе : а) Коленхимске врвце јављају се обично у облику ребара одмах испод нокожице, ређе дубље у основном ткању и тада образују или један затворени шупаљ ваљак (стабло неких врста АИћаеа) или пак солидне врвце (1Је\'18<лсшп оШс1па1е). Све ове врвце састоје се из више или мање дугуљастих коленхимских ћелица, које, ако су краће, онда су по облику и садржају паренхиматичног карактера, те се на тај начин губе у основном ткању. б) Ликине врвце. Састоје се само из ликиних ћелица и јављају се у облику већином субепидермалних ребара на лишћу и стаблу многихМопосо1у1ес1оп-а, гдеиграју врло важну Ј ) Изгледа као да је најподеснији назив »врвчано ткање" (б^гап^елуеће). Немци га називају још и фибровазалне врвце нли сноиићи судова, а Французи васкуларно ткање и васкуларни сноиићи. „Фибровазално врвце" то је ужи појам, обухваћен појмом ( ,ваокуларнн снопнћи", јер се под њима разуме само једна група васкуларцих снопића у којима има Фиброзних елемената. Но и појам васкуларних спопића подводи се под појам «врвчано ткање», јер осим васкуларннх сноиића у врвчано ткање долазе коленхимске и ликине врвце. Француски назив такође означава ужи појам, јер н он не обухвата коленхимске и ликине врвце. 82