Просветни гласник

656

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОЕНОЈ ШКОЈИ

може до врха листа остати недељеи, као што је то случај код игличастог дишћа у четинара. Али са увећавањем лисне површине, снопићи се обично и компликовано гранају. Број снопића у листу разних биљака врло је различан. Нравац им завнси понајцре од облика листа, за тим од поделе и облика разних врста основног ткања, које етоји у тесној вези са начином живота и Функцијом, коју лист врши. Пошто су ови одисси врло различни, то је и распоред васк. снопића многостр)чан. Код ваљкастог, у наоколо потпуно једнако саграђеног листа, п васк. снопићи могу битн поређани у једном кругу, слично као и у стаблу, н овај круг затвара срж, које може и нестати, као што је то случај код лука. У лисној дршци и средњем ребру, које је само продужење лисне дршке, васк. снопићи теку уздуж нрема лисном врху, одвајајући гране за лиску.

Распоред васк. свопића у лискама иодједнак је са нерватуром листа, пошто снонићи теку у ребрима, нервима п венама листа. Код лишћа у Мопосо1;у1е(1оп-а, које има пругасте перве, главна стабла васк. снопића теку на близу паралелно, али су местимице међу собом спојена њежним бочним нервима, па се свршавају или слободно или се спајају с крајевима средњих стабала, градећи при том лук. — Код лишћа у БЈсо1;у1е(1оп-а које има разгрзнате нерве, главно стабло снопића дели се у све мање и мање бочне гране и гранчице. Гранчице последњег реда граде окца и са обода ових окаца полазе последње најситније гранчице, које се, или никако не гранајући се или тек после слабог гранања, слободно свршавају. (Наставнће се)

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи ПРБИ ДЕО ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК НАСТАВЕ У РУЧНОЖ РАДУ

Франсоа Рабеле (•1 483— 1 553) 'ј

„Рабеле је био један огроман арсенал, из кога су Паскал, Молијер, Волитер на изменце своје оружнје узимали, с којим су се борили противу предрасуда п злоупотреба," И ако немамо довољпо разлога, којима бисмо могли доказати да је Рабеле то нсто био н у педагошком раду за све доцннје педагоге, опет је ван сваке сумње, да је он нрви изнео скоро све важније идеје о новој и природиој методе у настави и целом васпитању, ц тиме ноложно темељ свима шкодским натањима, која су доцније још нотпупије и свестраније обрадили Монтењ, Коменскн, Локе, Русо и Песталоци. Чак, ми видимо да је Рабеле у некнм питањима много реалнији и напреднијц него многи доцннји недагози. Ово

(Наставак) ће нам бити јасно, кад иокажемо васнитна начела његова. Да бисмо разумелн васпитни план, какав Рабеле захтева, треба нам да знамо шТа се је учило п како је било образовање у његовом времену.

! ) Рабеле је рођен 14 83 г. у селу 1а Беу!гиеге, где му је отац био апотекар или механџија. Кад је дорастао за школу , отац га да на васпитање у једап бенедиктински манастир. Ту је он имао дово.вно прилике , да се унозна како са ондашњим килуђерским васпитањем, тако и са целим жцвотом у манастиру. Манастирскп п калуђерски живот учинили су иа Рабслеа скоро онакав исти утисак, какав је и наш ДосиТије из манастира изнео. Крајње незнање, сплеткарење у најгаднијем облику, нерад и заштићавање свију