Просветни гласник

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОБНОЈ ШКОЛИ

657

Општу карактеристике средњевековог образовања, у које пада и Рабелов рад, већ смо напошенули, у колиао се то тиче предмета, о коме овде говоримо. Остаје намјош да то у неколико допунимо, те да би се могда добши јасна слика о васпитању, које је давато у Рабел-ово доба, и према томе оденитн, у колико су васпитни погледи овога пзмаклн од сувременог му стања. И у рабелово време нрква је потпуни господар вастштања, п свију школа од основне па до упнверзитета. Према искључно дркве-

недела која је ондашња поквареност чиНила, кријући се за ауторитет цркве и заклааајући све то притворном побожношћу — то су особине и рад, којим се калуђери онога времена одликују. Али п међу њима има великих разлика, па и иојединих изузетака. Рабеле, с тога, дели калуђере у три врсте: првој припадају учени докТори и иемилосрдни сколастичари, који знају само за свој калућерски оталеж, и који, с тога, бране све злоупотребе римокатоличке цркве; они су стубови калуђерства. У други ред спадају искрени и добродугани калуђери , који су незналице до крајности, и којима је црквено звоно јединп и највиши закон, они не чују нити рчзумеју што год друго ,сем тога. Трећи су, који непознају никако иригворство, нити хоће да се сиуштају у блато сплетака. Иако слика Рабеле своје учитеље , код којих он није могао наћи оиога и онакога знања, како је њему требало. С тога је Рабеле доцпије прешао у један Францискански манастир код Ангера, одакле је посећавао универзитет. Али у овом манастиру, он је нашао онаку исту науку и онако исто калуђерство , као и у ономе , где је најпре учио. Међу тим, поред свега тога , он је но свршетку наука и постао калуђер, у Францисканским ордену. Још док је у школи био, врло је брижљиво изучавао старе и модерне стране језике, па сад кад је дшдао до самосталног полижаја, он је тај посао и даље продужио. За то време он је изучавао јеврејски, немачки, арапск и и пшански, а латински и грчки изучио је раније. Његова научна страна довела га је у познанство и додир са многим научним личностима онога времена, а због тога је и његов углед био велики, нарочито међу људима слободнијег правца. Али то се калуђерима није никако допадело; они су већ почели да га опадају као неверника, којн учењем других ствари, сем чисто црквених, омаловажава саму цркву. Таким сплеткарењем начине калуђери, те се код њиховога „брата по христу" предузме претрес, којим се открије велики преступ код Рабеле-а нађу нека дела старих класичних писаца , која је он читао, и то му одузму. После тога окриве га, опет „братија," да је омаловажавао манастирског патрона, и за то га осуде на вечиту робију. И то, да за то време не добија никаку другу храну сем ПРОСВЕТНИ ТЛАСНИЕ

сувога хлеба и воде. Али, како је Рабеле и међу самим владикама имао доста пријатеља, а сем тога, свуда био познат као научен ц поштен калуђер, те он није дуго остао у затвору. Веле, да је сам начелник онога места, где је Рабеле био затворен пустио овога из затвора, п иомогао му да побегне. Доцније му је опет дозвољено да се у свој чин врати, где је он из старих узрока и сплетака калуђерскнх само кратко време остао, и за тим отпшао да изучава медицину, после чега је на скоро постао и професор те струке у МопђзеШег-у, одкле се датира и једна интересантна епизода из његовога живота. Савет универзитета у томе месту имао је да моли министра за неке потребе школске, које су се тицале научног персонала на универзитету. У тој цељи одрсде Рабеле-а, као доброг говорника и умешана човека, да иде у Париз код министра. Дошавши тамо, Рабеле није могао да дође до прилике, да с министром говори, пошто је овај био вечито у велнком послу; тако су бар њему одговарали, кад је захтевао да говори с мпнистром. За то он саде обуче неко смешно одело и натуче још смешнију капу, па се дигне, те у министарство. Око њега се скупи читава гомила света због необичног одела, те то и министар види, па заповеди вратару, да пита ко је и шта хоће тај човек. На питање вратарево Рабеле одговара латински. Долазп писар министарства , који зна латински, а Рабеле му одговара грчки; долази другп чиновник, који зна и грчки, али Рабеле сад окреће арапски. На послетку минпстар хоће да види тог чудноватог човека, н пушта га у своју канцеларију. Рабеле улази са свим пристојно, скида капу поклања се и лоздравља министра, и одмах га моли да извини, што је се он морао послужити тим путем, да би могао с њим говорити. Каже му рад чега је дошао. и министар му обећа, да ће одмах испунити молб.С универзитета; а видећи у Рабеле-у наученог и озбиљног човека, позове га и кући на ручак. — Алн ни у овом положају Рабеле није еуго остао. После неког времена да оставку па оде у Лијон, где је од свога књижевног рада и лекарске праксе живео. Својим књижевним делима. а нарочито романима О а г Ј а п 1и а и Р а п I а2 ги е1 (четири свеске су од тога изашле за живота Рабелеовог, а пета после омрти његове), где је пзнео и своје погледе на васпитање , јако је озлоједио ондашње црквене поглавице, које су имале још и светску власт у својим рукама. и услед тога су његова дела више пута забрањивана, а он је морао један пут због тога да бега из Француске. На послетку, на неколико година пред смрт, био је свештеник у месту Медону , где је због свога одличнога и поштенога рада прешао и у пословицу код свога стада. Ту је, а по некима у Паризу, и умро Рабеле 155 3 године. Вели се, да је Рабелов тестаменат био састављен само из неколико речи : ..немам никака имања много сам дужан; остало поклањам сиротињи" тим лаконизмом казао је Рабеле своју „последњу вољу. — Рабелеово дело Оаг^оп^иа Рап4а§тие1 штампано је до сада више од 100 пута. 83