Просветни гласник

658

РУЧНН РАДОВИ У ОСНОВНОЈ школи

ној потребн, удешене су п шкоде, удешено је и цело васпитање. Прпнцип, на коме се све то заснвва. јесте веровање и слепа потчињеност аукторитету, без икаква питања и разбирања. Јер црква гдеда у верп цео задатак човеков иа овој земљи да постигне. Све су остале потребе његове, сав други развитак његовпх снага и снособности, свако друго образовање — све је то нзлипшо, ако се тиме не нотиомаже она главаа цељ; а штетно, ако би имало ма какве друге цељи: напр. да се нрирода проучава ње саме ради. Према овим основнма, на којима треба да је уређено цедо васпитање но ондашњим скодастичким назорима, одабрани су и иредмети, које омладина треба да учи. Наравно. ту прво место заузимају све могуће молитве и нзреке из светог писта, па онда катнхизис^ црквена историја и 1и1Ј ^иапИ иапске мудрости. То Је центар целога образовања. За тим долази латински језик, који се из тога истога разлога сматра важннји, него матерњи језик; први јецрквенп језик, а други није, а а све што је у свези са црквом мора биги важније, и по томе је важније да дете научи добро латипсЕп , нело свој матерњи језик, Сем тога у основној се школи није скоро ништа учило. Тек у већим школама је и историја или и још који предмет, али је све то пајпре. обучено у иаиску мантију, н као неирпкосаовена ствар предавата ученику. Природне наукеЦ, н у оиште предмете и појаве, који неносредно пред очима стоје, као каква вечита загонетка — такво знање ондашња је школа нрезирала- Ако је што год п узето из ових нреемета, то је увек ире давано само у оном облику п онако, како је могло служити пскључно оним накарадннм ногледима на природу човекову и његов развитак. Слободног посматрања, самосталног мишљења није смело да буде. Ученик је пмао да запамти онако и оно, што му се каже, и даље не сме питати. Према овоме је била и метода удешена. Учптељ је задавао „од главе прве до друге," или је најпре сам нз књиге читао ученпцима, а ређе говорпо без књнге, али увек онако, како је у књизи написано. То су нмали узеници да понављају, док не занамте тако тачно, да ни једно и изоставе. Граматика је пак била претворена у сама сувонарна нравила,

која ученици нису ннкад разумевали, а свакад су их морали знати „на изуст." То је, наравно, био прави убитак како за духовнн, тако и за телесни развитак, и с тога су ученица и брзо губнли вољу за свако даље учење н цело им је образовање од сада било само једна робија. У настави неко н не зна шта је то очигледност, а саморадњу тадашњи учитељи, или боље калуђери, разумевали су у овоме, што ће ученик умети на памет да каже једно неразумљиво правило. На таЈ начин је више сметан природнн развитак ученика, него што му се помагало да своје способности развија. Да ученицп из овакнх шкода не само нису могди изаћи паметнији, него да су моради битн много назадннји и у здравоме мишљењу, као н у телесном развитку, то нам свн сувременици такога образовања тврде. Исто Је тако бнло н у вишнм шкодама. По 10 —15 година ученикје скоро све време употребљавао ни учење датинског језика , на по изласку из школе ннт Је знао добро латинскп нитн свој матерни Језнк. А какав Је успех бно целога образовања у оно време, и с каквом је снремом омладина нздазила из школе, то дено карактерише Л.утер овим речима: „па шта је се друго учидо у маиастирпма и већим шкодама, него да човек ностаие кљусе, бдесан н сметењак Н" Табелов Ланократ веди за једну тадашњу париску школу (у разговору са краљем Утоаија о његовоме сину): „Немојте мислнти , да бих ја одвео вашег сина у тај жадосни Со11еа'е) који се зове Мотагуи ; ире бих ја њега нослао међу опе просјаке на париском гробљу него што бих га нредао оној срамној су. ровости и подлостн, коЈа у тој школи вдадаМного се боље ноступа са нрестунницима у татарским зидинама и са убијцама у грозним тамницама, иа и самнм нсима код куће. него што се радн са децом у томе Со11е§е-у. да сам ја париски краљ, ђаво нек ме носи, ако ја не бих потпадио ту школу, па нека изгоре и управитељ и сви учитељи, који трне да се пред њиховим очима таква нечовечност врши." — Из овога нам је довољно јасно и каква је дисциплпна била у школама у Рабеле-ово време, као и кроз цео средњи век. То је у површном нацрту сднка- онога образовања, какво је давато у Ј^абелово време. Овако је образовоње трајало за дуго н иосде