Просветни гласник

659

Рабелба, све дотде, докле наука није узела реалннјп нравац, а с њоме н школа, и на тај начин сузбијено црквено господарство са своје превласти у светкој управн и у шксли. Све оне невол>е, које су биле свезане са оваким чисто црквеним нли боље манастирским, образовањем, он је сам морао претрпети, п осетити сву ону тешкоћу, која је долазила од сувише ограничедог и Једностраног развитка , као и од неприродне методе и сурове дисциплине, која је у тадашњпм школама владала, А колико су штете од такога школовања, које не зна ни за каку очигледност, ни за каку самоЈзадњу, нити за хармонијско образовање свију човекових снага, и које још, норед свега тога, гледа на телесни рззвптак с презрењем — то је Рабеле морао осетити тек по шго јс постао свеснији, и почео самостално мислитп изван онога круга, којн му је тадашња школа обележила. И за то он тада отвара борбу противу тадашњег школастичког образовања, и захтева природнију методу иприродније васпитање. Но, поред тога Рабеле пзноси нове погледе и о држави, о црквн, о односима државе н цркве , о друштвеном моралу и о свима односпма у људским животу ; алн ово не улази у наш предмет, и за то о томе нећемо ни говорити. За борбу нротнву ондашег васпитања и ско^астичког правца у науцину школи, Рабеле је изабрао једап литерарнн облик, у коме се могу и најсувонарвије научне истине учинити прпступннм и интересангним за свакога пнсменог човека — то је сатира. Рабеле пише најдубље ФилосоФске студије о целокуином друштвеном жнвоту, на н о васпитању, у сатирнчном облику. И утаком облику нанисан је и његов роман Ђ 0-агдатиа Тап1адгие1 где је он нзнео своје ^погледе и о васпитању. ') За основу тога ннтересног романа Рабеде је узео једну Француску скаксу, које је главна садржнна ово : Гаргантуа, једна горостасна грдосија, иного већи него највише дрво у шуми, дошао је из велике долине у Француску, где дуже време лута ио пределима Француске. Сталнога станка он нема нигде, него непрестано путује; а није никакав зликовац, само кад цма довол.но хране, да своју неисказану прождрљивост засиги. Све своје слуге он носц у џеповима, а за њим иде внловиг човек, који М У на својим леђима носи спу храну ц вино, што М У треба за један оброк. Кад наиђе на згодно

Ту Рабеле узима једног краљевог сипа из „Краљевства Утопије," којн се зове Гаргантуа , па на њему слика ондашње васпнтање, које је напред пзнето, и показује штетне последице од тако неприродног и једно. страног образовања. Гаргантуа, као краљев син, има још из малена добру негу. Али као што је свуда, тако је н код краљевог спна: он проводи време „у једењу, снавању, пијењу и једењу." Духоввог образовања нема никаког све то 5-те године, а тада му отац узима за учитеља једног наученог доктора. ОваЈ учи Гарганту да чита као што се обично учи буквар у то време. Ученн доктор тако је добро научио Гарганту, да је овај знао азбуку на памет, на чак је умео и натрашке да чита. Али за овакав „огроман" успех трелало му је само 5 нуних година и 3 месеца \ Тако је „изврсна" метода, којом учптељ учи Гарганту. После тога , наравно долази на прво место, да се чита латински, те да се могу разумети латинске књиге. У томе Гаргантуа нроводи читавих 13 година, 6 месеци и 2 недеље. Гаргангуа учи уз то и још неке ствари, али све је релагиозног

место, где може јести, онда ту застане , н његав виловити пратилац одмах збацује с леђа храну и вино, и зида једну пећ , у којој би могло стати 900 лебова од по 1 кила. За овај посао треба му највише 10 минута. За ложење треба му неколико читавих дрвета , која, су већ у пећи док би човек ударио длан о длан. У то је време и сва послуга изашла из џепова и припремила све што треба за трпезу. Иосле неколико минута све је готово, у на трпезу се поставља : један печен во, неколико телади, јагњади и свиња — све то узего је из околине. Један од послужите.ва пење се на трпезу и једном великом сикиром сече печење, остали такође помоћу лествица пењу се на трпезу и комад по комад меса и читаве хдебове мећу у устањеговом ,,Височанству;" а виловити човек сипа вино, те ови огромни залогаји лакше пролазе кроз једњак. Чаша, којом Гаргантуа пије, јесте винско буре, које се један пут исклизне из руку виловитог човека, кад је овај сипао внно у уста Гаргантуу , те оде овоме у гушу, и он гл прогута. После неког времена, пстина, буре је изашло кроз црева природним путем, а.ш ово је задавало велике болове и Гаргантуа је при томе тако урлао, да су се становници из околине разбегли куд којн, и нпко се више није смео у ту околину вратити, те је и сада пуста. После јела Гаргантуа спава 30-4 0 сахати, и за то време слуге спреме све што треба за идући ручак, а виловиги натовари на леђа, ц после путују да.ве.