Просветни гласник

682

И С Т О Р и

Ј А С В Е Т А

Станице и градове иа северној обадн Цриога мора. Први у томе предузећу беху МилеЛани, и Мегарци. Они основаше знатне градове Туга$ на ушћу реке тога имена (Дњестра) у Црно море, и ОШ- у на Бугу. Дорци и БеоКани угледајући се на вих озидаше Сћегаопез или Негас1е-у на јужном крају Тавријског полуострва и пролазу између Цреог н^Азовског мора дадоше име Киморски Босаор, по Кимерцама који негда ту становаху. РапИсараеоп (Крч) беше главни град у савезу боспорског архонта, коме принадаху још ЋшпадогГа, ТКеопотл Типагз на ушћу Дона, н друга места. Становништво савеза беше меншшна Грка са Скитима и Сарматима. Исгорија зна Ските као нљачкаше. Опи често опустошаваху иредеде загхадне Азије. Нленећи црноморске покрајине изазваше Дарија, персијског владаоца, на чувепи поход, у коме не беше срећан, јер не могаше допрети ни до реке Дона. Скити не беху бољи ни према иокореним народима у Јевропи. Зато су они само чекали згоду, да се ослободе немилпх господара. Борба отпоче па крају У-ог века пр. Хр. и ојача доласком Еелта у Подунавље (350 336). Кад Тривали пређоше у Мезију, а Гети у Дакију, последњи оснажише неколика гетска племена којпма беше тешко господарство Скита, те заједнички отпочеше борбу, којој се придружпше и други народи, нарочито са запада Келти и са истока Сармати. До половине 1У -ог века пр. Хр. становаху Сармати исгочно од Дона. У то време видимо их на десној обали те реке. Настаиили су се у тим пределима, кад су Скити отпочели освајати западно-азијске земље. У Ш-ем веку навладаше краљевске Ските на Донцу, приближише се Дњепру и нродужише војну са Скитима, која је трајала до 1-ог века пр. Хр. Тако Сармати посташе господари целе старе Скитије и свих њених народа, назваше је Сармашјом по свом имену и после раширише гранипе до немачких племена. Због тога се сукобише с Римљанима у Подупављу и вођаху дуге ратове. Сарматску владу у црноморким крајевима уништише Готи, а готску Хуни. 0 Сарматима мисли се да су аријског норекла. Као пастири лето провођаху нод шаторкма, а зиму у јамама, које покриваху ђу-

бретом. Прича се, да се њихне девојке нису удавале, док не бн убиле кога непријатеља. Отуда и оне басне о амазонкама.

Руски Словени. — За Атилом пође у Јевропу рој турско -Финских народа Авара, Бугара, Маџара, Казара, Печенега и других. Усред ове мешавипе разних народа све се више разазнаваху мирна словенска племена на земљпшту које орошава Буг, Дњестар н Дњепар са притокама : Иљменско језеро и река Ока. Старп руски летописац Лестор вели, да су овако распоређена бнла: око Иљменскога језера Словени са градовима Новгородом, Псковом и Изборском; Ержи%и на изворима Двине, Дњепра, око вароши Смоленска-, Полочани са Полоцком на Двани, Драговићи на западу Двине н горњега Дњеира са градом Туровим ; РадимиКи на Сожи, уточици Дњенровој ; ВјатиИи на горњој Оци ; Древљани, тако названи по гусгој шуми у низпнама Припета, са старнм градовима Овручем и Коростеном ; Северци између Десне и Дњепра са Љубечом, Черниговом и Перејаславом ; Пољани на десној обали Дњепра са Еијевом; Бели Хрватм између Дњестра и Карпата ; Тиверци и УглиЛи па доњем Дњестру и Пруту ; Дуљеои и Бужани на Бугу. Иза руских племена на северо-истоку беху Чуди (Фини), поред Волге урало-чудски Бугари, а на западу Нимена и Дване Литавци. Као што се види, руска племена у 1Х-ом веку беху само у пре. делима Двине, Дњепра, горњег Иљмена, Дњестра, извора Болге и Оке. Црема природи у којој живљаху, ова се племена разликоваху обичајима. Они што становаху у Новгороду и око Иљменског језзра мењаху своје производе са суседним народима. То исто може се рећи и о Кијеву, знаменитом граду Пољана, који беше подигнут на високим хумовима на десној обали Дњепра. Одатле је полазила трговина чак у далеки Цариград. У Русији беше још више таквих напредних места- Доказ су многоброЈна градишта , у којима као и у раскопаним гробовима нађено је укусно израђепих земљаних ствари, ствари од бронзе, гвожђа, злата и сребра, што све ноказује да су становници били не само образовани, но и у вези са азијским народима. То се у онште може рећи, али посебице не беху сва пдемена тако на-