Просветни гласник

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

предна. Док се Пољаии оддиковаху иитомином, поштујући жене и старе људе, дотле Древљаии и Северди зкивљаху но шумама као дивљи зверови. Њихии младићи отимаху са игара девојке, а људи имађаху по две ио три жене. Кад би ко умро, рођаци му ирављаху ломницу и спаљиваху га. Скупљепи прах сахрањиваху у могиле поред путова и за сиомен мртвацу даваху подушје. Руска, као и остала словенска нлемена, беху иодељена на миого већих п мањих заједннца. Свако племе имало је своју волост (власт) или општину, у којој чирављаху изборне поглавице које се са породичним старешпнама договараху у општој потреби на

683

скупштини, коју називаху вЂче (веће). Правплног грађаиског реда и суда, па ни закона у оно време није било. Погине ли ко, рођацп су његови сматрали за закоииту дужносг да се освете убици. На зборовима ретко се кад једногласно решаваху ствари, а врло често беху свађе и убиства. Тиме се користоваху суседи, да покоре многа илемена. Казарима су плаћале данак јужна, а ЈВарезима се 110кораваху северна. Такав једап узрок, вели предање, нагнао је и веће града Новгорода да ношље посланике к Варезима да их замоле, да дођу и уреде њихну земљу. Дим. С. Јованови -ћ.

НАУКА 0 БИЉНОМ ТКАЊУ

^Свршегак)

IV Основно ткање Оиа маса ткања једпе биљке или једпог биљног дела, која не припада ии кожном пп врвчаном ткању, која је дакле затворена кожним а кроз коју се међу тим ировлачи врвчано ткање, назива се основно ткање. Оно је најпростије грађе. Састоји се често само пз иаренх. ћелица, често пак има у себи још и склеренхимских и колеихимских елемената; ретки су случајеви, да се цело осиовпо ткање састоји из склеренхимских ц коленхимских ћелица. Паренхимски комилекси основпог ткања одликуЈе се тиме, што у њима увек има интериелулара, који образују непрекидан систем, докле таквог система иема у склеренхимскпм и коленхимским деловима, јер им елементи потпуно належу једни на друге, или, ако то није случај, онда остављају врло мале међупросторе. — Код биљака са затвореним васк. саопићнма осповно ткање је главнн састојак органа (стабла миогих папрата и Мопосо1у1ес1оп-а), докле се код биљака са отвореннм снопићима налази у мањој количини, а главну масу саставља врвчано ткање (Б1со1;у1ес1опае и Сутпоареппае). Основно ткање различио је положено према осталим ткањпма, парочито према врвчапом и може се поделити на регионе. У стаблу, које има прстен васк. снопића, кон-

центричаи са његовом површпом има 3 таква ' региона: зопа ван прстена назива се кора, сва маса затворена прстепом срж, а делови, који леже између сноиића и спајају кору и срж, називају сржни зраци. У стаблу Мопосо1у1ес1оп-а спољпа зона, у којој нема васк. сногшћа, назива се кора, а остала маса основног ткања, по којој су растуренн спопићи, назнва се срж. — У корену већипе биљака и у стаблима са једним централним снепићем, кором се назива сво основно ткање, које опкољава тај сионић ; ту нема сржи. — Основно ткање листа назива се мезофил. Основно ткање јавља се у врло различитим облицима, али се сви ти облици могу у главноме свести у три груие. Једни прате колшо ткање, помажући га у његовој радњи (умањавају испаравање воде) или га пак механички ојачавају и образују хииодерм (аоткожно ткаке). Други облици омотавају или иоједине сноииће или више снопића и образују вагиналне слојеве. Трећи облици основног ткања исиуњавају простор између хиподерма и вагиналннх слојева. У овај трећи комплекс облика основног ткања долази: Основни паревхим. Састоји се из паренхимских ћелица, које су или округласто-полиједарске или дугуљасто-призматичне, ре!>и Је случај да су на два краја истанчапе. Не