Просветни гласник

ИАУКЛ 0 БИЉНОМ ТКАЊУ

685

сова љуска), а врдо редак из коленхимских елемената (стабло у Сега1орћу11ит). У нрвом случају нмамо основни склеренхим, а у другом основни коленхим. Хиподерм је друга група основног ткања. То је онај део основног ткања, којн лежн депосредно испод кожног твања, а разликује се од осталог основног ткања тиме, што му ћелиде имају јако задебљале мембране, мало ћеличног садржаја н не образују ннтерделуларе, или, ако нх и образују, то су еепотпунн (не опште међу собом). Хинодермове ћелнде положене су обично уздужно, а понекада управно на површини органа. Доприносе чврстоћн стабла и листа, а умањавају нспаравање воде. Према облику ћелида, из којих је састављен, разликује се четири врсте хинодерма: а) Еоленхим. Ово је најобичнији облпк хиподерма. Налази се у надземним органпма (стаблу зељастих биљака, гранама дрвенастих биљака, лисннм дршкама а понекада н у лискама). Ћелпце су му дугуљасто-цилиндричне, поређане уздужпо, нуне су сока а имају по неколнко хлорофилних. зрнаца; али се одликују парочито својим мембранама, које су у рогљевима, где се сустичу увек више ћелица, много јаче задебљале но на осталим местима. б) Склеренхим налази се у стаблу и лишћу нарочито код Мопосо1у1ес1оп-а. Одлпкује се јако задебљалим, већином одрвењеним ћелицама, те с тога много доприноси чврстоћи бпљних делова, а по облику су веома многосгручне, од чести су просенхимског а од чести паренхимског облика. в) Водено ткпње лежи код неког лишћа (Тга(1ексап(ла и т. д.) између епидерма и зеленог мезоФила ( хлорофилног паренхима). Састоји се из једног или више редова паренх. ћелида, које су велике и имају танке опне, садржавају водњикаст, бистар ћелични сок без хлороФила и других чврстих делића и тиме се јасно разликује од хлороФидног лнсног паренхима. Потпуно надежу једна на другу, не образујући интерцелуларе. г) У младом корену иснод епиблема налази се један слој основног ткања, који се састоји из ћедица, чије опне поред целулозе садржавају још и суберин. Потпуно надежуједна на другу. Такав хиподерм назива се ендодерм. У ваздушним жидама ојачава нрпмарпу покожицу, у земним коренима потпомаже у ноПРОСВЕТНИ ГЛАС1ШЕ

четку епиблем у његовој Функцији, а често пута доцније га и замени, пошто се епиблем уништи. Ендодерм се још и тиме одликује, што су радијални зидови његових ћелица често таласасти. Трећа и последња група облика осеовног ткања јесу тако названп вагинални слојеви. Обдици основног ткања, који овде спадају, налазе се на граници васк. снопића, онкољавајући иди ноједине снониће — и тада се називају оине васк. сноаи&а, иди пак групу снопића — илеромске оине. Могу бити састављенп или из једног или из више слојева, Овде додазе: а) Заштитна оана која нредставља плеромску опну, концентричну са периФеријом органа, омотавајући прстен васк. снопића или цеитрадни васк. снонић. Састоји сеизједног реда ћелица, које се често оддикују тиме. што су радијални зидови њихових мембрана таласасти. Садрже у себи протопдазму, понекада са скробним па чак и хлороФидним зрнцима (ЕсЈШ8е1;асеаеЈ. Мембране су им јако задебљале и поред целЈ^дозе имају још и дигнина и суберина. — У новије време доказано је, да је задатак заштитне опне, да изолује васк. снопиће од основног паренхима, те да се дифузијом пе би вршила измена материја између њпх. Овом њеном Функцијом објашњава се нахођење суберина у мембранама њених ћедица. Заштнтна опна сдаже се у многоме с ендодермом, јер им ћелице не образују интерцелударе, радијални су им зидови таласасти, а у мембранама поред цедулозе пмајујоши суберина. б) Оклеренхимска оина служи као врдо добар апарат за очвршћавање органа. Састоји се из више редова њежних склеренхимских ћелица. Омотава васк. снопиће час потпунце час местимично. Врло је лепо развијена код дрвенастих папрата. У основном ткању налазе се често спорадачне ћелице или ћедичне групе. Од ћедица јављају се овде идиобласти: или у облику појединпх ћедица, испуњених бојом, танином, етеричним уљем, кристадним друзима; иди у облнку трихобласта; или у облику мдечних ћелица. — Ређи је случај, да се у њему налазе мдечни судови; ади се често надазе праве жљезде, а тако исто и слојеви скле87