Просветни гласник

С86

иаука о биљном ткању

ренхимскнх ћелица (у корн многнх дрвенастнх бнљака, у опдодницн крушке), нлн нак ирвце н пантљпке склеренхнма (дрвенастн папратн, бујад). V Интерцедуларна сиотема Интерцелулари илн ннтерцелуларнп (међућеличнн) простори веома су распростран>ени у бнл>ннм ткањима. Немају никакве засебне онне, већ се непосредно граниче суседним ћелицама. Нема их у меристему, већ се тек доцније јављају при диФеренцнсању мернстема у трајна ткања. 11о начину постанка разлпкују се две врсте интерцелулара: а) Шиоогени интерцелулари посгају на тај начин, што се суседне ћедице, које су се дотле нотпунце додиривале, удале једна од друге услед неједнаког растења. б) Аизогени интерцелулари постају нак на тај начин, што се извесне ћелице или ћеличне групе растворе и ишчезну а на њиховом месту остане дупља. По времену постајања могу бити: а) Протогсни интерцелулари који рано постају нри самом диФеренцисању меристема у трајна ткања. б) Хистерогени интерцелулари иостају доцније у већ развијеном трајном ткању. Према садржају нак разликују се : а) Ђаздушни интерцелулари који су нспуњенн ваздухом и б) Секрециони интерцелулари иснуњени су већизом течним секре!има. I Ваздушни интерцелулари При свем том што су живе ћелице специфичкн теже од воде, жнви биљни делови и цела биљка пливају по води и само врло ретко тону — дакле најобичнији је случај, да је целокупни бпљни организам спецнфнчки лакши од воде. Ово пак долази отуда, што у биљци има такозваних интерцелуларних простора, којп од самог почетка не садрже ништа друго него ваздух. Према обиму и грађи ваз душни интерцелуларн разликују се: 1) Интерцелуларни ходници. То је најобичнији облик интерцелулара. У почетку еуседне ћелице једног ткања потиуно су налегле једна на другу, што долази од самог начипа њиховог ностајања (деобом); оне у

почетку имаЈу заједнички тин ; доцније, при растењу, ћелице теже да се заокругле, а то повлачи за собом цепање тако зване средње ламеле, која се цепа на местима, где се сустичу трп или више ћелица и тако постају узани тространи или четворострани простори испуњени ваздухом. Пошто они постају у исто време, то се ти простори или ходнпци суседннх ћелипа састају међу собом и тако се образује иепрекидан систем. Налазе се нарочито у паренхиму вегетационих органа, па ношто се паренхим нружа кроз целу биљку, то и систем интерцелуларних ходника нровлачи кроз све органе и може се водом или којом другом течношћу инјецирати, ако му се ваздушним шмрком одузме ваздух. Они опште помоћу стома са спољашњим ваздухом. 2) Ђаздушни ханали или ваздушне коморе налазе се нарочито код водепих и барских биљака, а н у неких биљака које расту по сушним местима. Пречник им је много већн но нречпик околних ћелица; често иута укуина запремина ових ваздушпнх канала врло је велика према неваздушиом простору биљног тела. У већини случајева они се јављају као интерцелуларни ходници врло рано ; околне ћелице деле се тиновима, унравним на ннтерцелуларним ходницима н на тај начин расте 5рој ћелнца, које их опкружавају. Оваквом деобом а и растењем иоједииих ћелица ходник се шири све внше и више, те иостаје пространа -ваздушна комора, која се често и голим оком може вндети. Из самог иачпна њиховог ностајања излази, да им је облнк нризматичаи нли цилиндричан н да су са свију страна оикружени простим слојем паренхимских ћелица. На њиховим бочним зидовима ћелице су потиуно налегле једиа на другу а на понречним, који се назнвају дијафрагме ваздушннх капала, образују међу собом мале међунросторе, који воде из једне коморе у другу. — Код неких биљака ваздушне коморе ностају лизигено: једна извесна маса ткања нрестане да расте, док међу тим околнна расте и даље; ћелицејој се нспразне, раскнну се, те постане ваздушиа комора, на чијим се зидовима местимице виде остатци разорених ћелица. Код неких бнљака налазе се тако згване ваздушне дуале (у интернодијама стабла ХЈтђећ Шег-а, СошрозИ-а, Огатте-а, Едшзе1;асе-а, у