Просветни гласник

694 ручни рлдови у осиовној школи

писаца, који о тим предметима говоре. На тај начин Гаргантуа са свим очшледно учи како треба своје здравље чувати. Свуда најнре предмет, на онда реч После ручка вм је ирви рад, да понове оно, што су пре подне читади, по што су разуме се, најнре неко времо провели у одмору и забави, те да им стомак боље храну свари. Ади нпје довољно да забава буде само занимлива и пријатна ; она треба да има п још једну особину; забава треба да је и иоучна. Због тога и Панократ употребљује само таке забаве за свога ученика које су занпмљиве, али у исто време и поучне. За такву забаву њему служе и карте. И пређашњи учитељ употребљавао је 110 некад карте као средство за забаву, ади та његова забава била је само због тога, што је прешла у коцкање ; без тога не би могле карте бити у рукама пређашњег учитеља једно срество за забаву. Сад је друга ствар. Еарте нису средство за коцкање, а опет су врло иријатпа забава; јер они с њима араве стотинама рачунских и других досетака које су кодико ио-'чне , тодико и смешне. И овај начин забаве мпого је допринео, те је Гаргантуа јако заволео рачуницу. Рачуница је и онако сувонаран предмет, те ово је најбољи пут, да се и за рачунске задатке појача интерес, јер оно штоје пријатно, томе човек и тежи, то п води. Тако исто она су цретвориди н учење геометрије у пријатну забаву. За време одмора они ираве свакојаке геометриске фигуре, с којима су увек везане шаљиве досетке, које могу свакога да заинтересују, па и саму астрономију они су на овај начин претворили у запимљиву забаву. Шта више, чак и саме геометриске еараве они су иравиди и учиди како се израђује, за време одмора, и то им ни мадо није пададо као какав рад већ више као забава. На тај су начин они нроводиди одмор носле ручка сваки дан, узимајући још и музику поред остадога. Док су се овако забављали дотде је већ једо у стомаку већ м дедом сварено, и они су сад свежи. лаки и способни за озбиљнији духовни рад. После одмора настаје учење, које траје око 3 сахата. Најпре се као што је напоменуто, понавља оно, што је пре подне научено а за тим се учн ново. Ово учење иде као и

пре подне: они читају и објашњивају прочитано, доводе све то у свезу са истинским нрвмерима нз живота, и све сравњују, да бц научиди боље мислити. Разуме се, они ни сада пе читају и не уче нпшта, што не би спремадо за жавот; јер тако знање пре смета човековом развитку, него што ганомаже Посде такога рада. којп је био погдавито за развијање духа, долази други рад, који је више унрављеа на телеспи развитак настају разповрсна телесна вежбања. Ових је веџбања бидо и пре иодне, адп у много мањој мери него после подне. Сад су тедесна веџбања много разноврснија и тежа, него она пре иодне- Али пошто се цеда настава и васаитања мора управљати ирема потребама истинскога живота, и но што ученик не треба ништа да учи, што не би имало вредности за нрактички живот. то се морају и телесна веџбања тако удесити, како Ке ученик развијати снагу телесну и окретност, која Ие му бити од користи за доцнији живот. Тако су удешена и телесна веџбања за Гаргантуа. Он је истина краљев. син, али он је и војник, он треба да уме стати и утећи, и на страшиу месту иостојати Све оно, што треба сваком другом добром војннку, то треба п краљевом сиау. Зато Гаргантуа, пошто је готов са духовним радом после подпе, излази у иоље и тамо скаче ледини, ирескаче јаркове, трчи, јаше на коњу и с њиме прескаче јаркове; веџба се, да коњанички трчи у вругу; да се бори на коњу и с копљем у руци, као копљаник. За тим се веџба да у трку ејаше с једног и узјане на другог коња, и предузима сва остала коњичка веџбања. Сем тога, он учи да илива на све могуће начине: потрбушке, усправо на деђима, насатке, и у томе је, после неког времена, толико се усавршио, да је могао брзо да иреплива реку Сену, носећи своје одедо у зубима. За живот свакога човека, а особито за војника, врло је важно' дтз зна ие само пливати, него да може и своје хаљине у случају цотребе, пренети на гдави иди држећи их у зубима при пдивању и за то мора и Гаргантуо све да зна. А да би то могао научити, треба да се још из мадена у томе веџба ; јер без веџбања се таке стварц не уче. Ади то нису сва телесна веџбања, која Гаргантуа ради. С пдивањем