Просветни гласник
РУЧНИ РАДОВИ У
ОСНОБНОЈ ШКОЛИ
693
ое не проговори пп једне речп. Већ по самом држању ц изразу лица, сви су присутни могли да примете , кака је< ужаспа разлика у развитку овога малишана, кога ппсу учили сколастичари , н Гаргатуе, који је два пут старији и већ читав човек, кога су ондашњи сколастички учнтељи васпитавали. И отац је, варавно, опазио како му је син грдно уназађен дотадашњим васпитањеи, и то га јако узбуди; он бејаше тодико раздражен, да хтеде одмах убити Гаргантуовог учитеља. Али прпјатељ га његов (вице краљ) задржа од тога, и сва се ствар сврши па томе, што он заповедн, те се дотадашњем учитељу исплатп награда, и ов буде отпуштен. Сад Гаргантуа добпја за учитеља Панократа , којп је пре учио онога дечка, и одавде аочиње васаитапе како Рабеле захтева. Овде сад па првом месту Габеле показује, како се у опште никака навика не може нскореннти заиовешћу плп каким ириснлним мерама, него једнно аостеаеним и лаганим одвикавањем , обраћајући пажњу п интерес ученика на друге предмете, и на тај начин одбирајући од онога, што би усвојену рђаву навику даље одржавало или ученика на њу подстицало. Тако постуиа и Ианократ са Гаргантуом, коме је пређашње васпитање мпоге рђапе навике усадило , све докле га нпје од њпх одвпкао, Тек иошто је овако одвикао Гаргангу од тих навпка, почне са овим редовно учење,којим су се они нстина, и ире занимали, док нису били искоренилп све рђаве навике; али до сада то иије могао да иде са свнм редовно. Њнма је требало да иостепено и лагапо иду, док су могли да са свим уђу у нови колосек. Истина, иоред свега постепеног одвпкавања, Ианократ зове н лекара, који чистп мозак Гаргантуов од свега онога ђубрета, што су сколастичари у њега натрпали али то ни мало не слаби једрину мисли. Пре је Гаргантуа био навикао, да много спава, а сада се и он и учитељ дижу рано у јутру. Најпре се умију, обуку и очешљају, а и јутрењу молитву очитају, па опда одмах нрелазе на на рад, али не на рад с књигом. Они најпре излазе на поље те аосматрају небо и звезде, које се још внде (онп устају у 4 сата у јутру) на хорнзонту, и сравњују стање пеба и положај поједшшх звезда са онии, како је бипиллиртпн *>1опнв
ло у вече; јер они ово псто посматрање чипе и у вече, пред спавање. У исто време они пазе и на промене у атмосФери , на ветар, правап његов п т. д. — За тнм понављају оно, што су протплог дана научили али увек они све учење доводе у свезу са истинскнм црпмерима пз живота, те тако ништа не уче, што не би имало арактичке вредности у животу. Пошто су с ионављењем готови, онда почињу на ново да читају, и то траје око 9 сахата. Наравно с читањем увек пде објашњавање н довођење у свезу са примерима н предметпма из нстннског жнвота; јер они неће нмати ни да читају, ни да уче, што нема вредности за жнвот. С овим се завршује духовнн рад нре подиеАлн сваког дана мора се водити брига за телесни развитак, и за то они сад излазе на пољану, где се дуго нграју различних игара докле се год добро не уморе. За тим се враћају кући и одмарају се неко време. У томе је већ н ручак готов и трпеза постављена. Али пре него што почау јестн још док се одмарају, они ирочитају или испричају каку смешну ствар, било басну нли ма шта друго, да бн тако имали добро духовно расаоложење за добра јела\ јер и то има великог уплива на здравље, о коме се мора свагда и свуда најозбиљнија брига водити. Или се, место тога, између њих поведе какав шаљив разговор, у коме се они надмећу и нрепиру у шали. Сад седају, да ручају. Алп, ни време ручка није њима само ради јела, него и ту се они користе за духовнн развитак. За ручак се доносе разна јела која су направљена из разннх предмета. И за то они сада иоведу разговор о цојединим предметпма, из којих је бнло јело што ми је донето за ручак, п тако претресу све особине тих иредмета: њихову корисност, њихов изглед у спровом стању и т. д. Они за то време говоре о месу, о разнпм варивима, о зељу које служи за зачпн, о вину, о виновој лози, о добијању вина и другпм производима, како им је год Јело. Па онда, упоредо с тиме претресају и то, како је које јело за здравље, каке поеледице могу бити, ако је неки производ из кога се ово илп оно јело прави, труо нли пначе иокварен. А све то доводе у свезу са онпм, што су о тим питањима читали код старих