Просветни гласник

ситастих цеви, док их нема у секундарцом Фдоему (81гусћпоз)2. Еамбијум је аномално зачет. Овде може бвти вишз случајева: а) Стабло има више дрвених тела, опкољених нарочитим камбијумом, а сва су оиет затворена заједничком кором (8артс1асеае). Обичпо се у средини налази веће, главно дрвено тело, а око њега више мањих. Свако дрвено тело опкољепоје активнпм камбијумовим и ликиним прстеном, а у средини затвара срж. б) Има случајева, да престаје дебљање, пошто је нормални камбијумов прстен радио извесно време, па' после ван аега у паренхиму постаје нов прстен, који производи нове ксилемове и Флоемове нрстенове. После неког времена може да престане радња и овог прстена, а да постани трећи нов и т. д. Ови су случајеви карактеристичпи за пзвесне Мешерегшасеае, лијане, неке РарШопасеае и т. д. в) У паренхнму, који се налази између ноједипих дрвених тела, ночиње растење, те се овај паренхим шири, а дрвена тела удаљавају једно од другога, дебљајући и сама у исто време. Ово дебљање може тако далеко нћп, да се стабло поцепа у известан број уздужннх врваца. То су најобичнији случајеви ове аномалије.

III Ткп корена <1>1со1;у1ес1оп-а и бутпозрегт-а) Корени ових биљака имају један централан васк. снонић, састављен из ксилемових и Флоемовпх група, које су наизменично поређане у радијалним правцима. На унутрашњој страни сваког Флоемсвог зрака ностаје камбијумов слој, који изнутра производи секундарни ксилем а сноља секундарни Флоем. На спољашњој страни примарних ксилемових зракова такође иостаје меристем, који ироизводи или само секундарно основпо ткање или са камбијумовим слојевима, који постају на унутрашњој страни Флоема, образују потпуно затворен камбијумов прстен, из кога свуда епоља постаје Флоем а изнутра ксилем, као и код стабала. Само су овде иоједини елементи мало другојачији — обимнији су и са њежннм опнама, откуда долази она мекост кореновог дрвета. — Поједипи годишњи прстенови мањп су но код стабла. Треба још напоменути, да рад камбпјумовог слоја у корену продужава се лагано и зпми, а престаје тек у пролеће, кад почиу пупољцп терати и почпе радити камбијумов слој стабла играна. После кратког времена опет отпочпе. Но ири свем том годишњи прстепови у корепу могу се лепо разликовати. М. СимиЋ

РУЧНИ РАДОВИ У ОСНОВНОЈ шко. ги

ИРВИ ДЕО

ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК НАСТАВЕ У РУЧНОМ РАДУ

Франсоа Рабвле (1 483— 1 553)

(Наставак И иосле тога отпочиње серазговор између тога дечака и Гаргантуе- Дечак нристојно обучен ; на њему је све чисто и сгепено, погледа је са свим слободног и оштрог израз очију и лица врло жив; и у очима, као и на лицу п целом његовом држању; читаш му живот и отвореност, и чисто као да му

видпш оно унутрашње осећање великог самопоуздања и поноса. А Гаргаатуа ? Окуњио се као стидна млада, и ако је два пут старпји од дечака. Дечак иочиње разговор са Гаргантуом, и дуго му говори. Гаргантуа место да одговорп разборитом дечаку, .покрива своје лице каиом, и иочиње да плаче „као крава"