Просветни гласник

НАУКА О БИЉНОМ ТКАЊУ

У.већиие дрвећа у старијим унутрашњпм зонама дрвета (старија лета) наступају хемијске и Физичке промене, због којих је дрво неподесно за свој физиолошки рад, и овај се тада врши само у сиољашњој зопи. Спољашња активна зона назива се бакуља иди бјел а остали промењени део језгро. Бакуља има увек јаспу, беличасту или жућкасту боју, а језгро је тавно и код већине дрвећа мрке боје, само код неких је црвепе, жутељубичасте и т д. Образовање језгра почива на постајању извесних органских једипења, који ннФилтрују опне либриФормних конада и трахеида, а од чести се паслажу и у унутрашњости трахеја. Хемвјска црирода свију ових тела није позната. Код четинара у томе суделује и смола, код другпх (Сћгу8оћа1апеае) силиццјска киселина. — Време, кад се јавља језгро, различно је према разним врстама; раст има 8—13 а некада и више лета снољашње активне зоне (бакуље), багрен само 2 — 5 и т. д. С) Оекундарна кора (лика) Секундарпи Флоемови делови у главноме су сдичнп примарпом Флоему васк. сноинћа. — И они се састоје'из ових елемената : 1) Флоемов иарепхим слаже се по структури и постајању потпуно са ксилемовим паренхимом, само су му опне мање задебљале и већином нису одрвењене. 2) Бамбиформ. Састављен је из узаних, дугуљастих ћелица са танким опнама. По Негелнју он је последњи продукат камбијума и од овога се одликује само тиме, што му се ћелице даље не могу делити. .3) Аикини конци. Ако примарни Флоем нема дикинпх конаца, онда их нема нн секундарни (шимширнка). Или, ако се н налазе на спољашњој граници примарног Флоема, може их не бити у цедом секундарном флоему (буква, дрен и т. д.). Ионајчешћи је случај, да ликииих конаца има и у секундарној кори 4) Ситасге цеви у мекој лици врло су често иоређане у таигецијалнпм редовима. Освм побројаних елемената у секундарној кови иалазе се млечне цеви као пратиоцп идц замењепнци снтастнх цевн ; даље интерцелуларии канали иснуњеин млечним соком ила разним етерцчним уљима. Често пута палазе

69 1

се у њој растурене скдеренхнмске и паренхимске ћелице са кристаднма калцијум-оксадата. Најпосле да напоменемо, да у секундарној кори вема видл,ииих граница између појединих годишњих прираштајнпх зона, које одговарају детима дрвета. Аномална стабла Шсо1у1е(1оп-а и ОЈутповрегт-а Има много дрвенастих Б1со1у1ес1о11-а и бутпобрегт-а, чије се секундарно дебљање не врши по оппсаном начипу. Аномаднја та може бнти врло различна. Апомадно дебљање може наступитн, ако камбијум у цедом обиму стабла не ради равпомерно, већ на појединим (2 или више) тачкама радн живље тако, да стабло не задржава облик ваљка већ добија више гребенова, одвојепих дубоким браздама нли сгабдо постаје пантљичасто : Аномалнја показује се јаче у распореду ткања, који одступа од нормалног типа. Овде могу бити два случаја : 1. Камбијцм је нормално зачет и ради такође нормално, али ксндемове и Фдоемове масе, које он образује, аномално су поређане. Такав случај у стабала разних лијана. Камбијум јаче ироизводи кснлем у појединим радијалним нругама, а између њих јаче нроизводи Фдоем тако, да ксплем (дрвено тело) у пресеку изгледа урезано и у образованим урезима (браздама) надази се ФЛоемова маса. Тако н. пр. код ВЈ§пошасе-а на 4. упакрсним тачкама производња дрвета је мања но па осталим местима, те им је с тога дрвено тедо подељено са 4. унакрсне бразде, које су потпуно исиуњене дикином масом, која споља прелази у примарну кору. Треба напоменути, да у дну бразда није потиуно пестало цроизводње дрвета, ади је она врло мала према производњи дике. Камбијумов слој, који обавнја 4. истурена ксилемова дела, надази се и у дн/ бразда, али је испрекидан на бочним површинама ксплемових и Флоемових делова. Код једних ВЈ§пошасе-а број бразда, које у растењу заостају, ограпичава се на 4; код других пак са даљим расгењем појављују се нове бразде, пошто се нонови исти нроцес, те па тај начвн дрвено тело нма већи број гребенова и пеједнако дубоке бразде. Друга аномадија у иодеди ткања састоји се у томе, што у ксидему ностају сноиићи