Просветни гласник

708

ИЗВЕШТЛЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВШ1Х ШКОДА

прелази у варваретво, и не желга да вам и таке лримере наводим. Да вам еноменем еамо то, да ее деца веома мало навикавају да чувају своје етвари, књиге и хаљине. А одатле ваља заиочети не само ред и чистоту него и — економију. После овога општега прегледа и опште оцене наставе данас, ја бих сад имао да пређем на ноједине предмете и да поређам главније мане и добре стране у предавању њином. Али то је већ толико иута чињено да мени изгледа излишно да га чиним и сада, и да је млого боље расветљивати наставницима иоглед на основну наставу и задатак њен, па их упутити да траже помоћи било у искуству своме, било у иекуетву које је взнееено до еад и етоји им на расположењу у литератури. Сиецијално за ову годину имао бих да вам споменем да је рађено са много више збиље и наиора, но других година. Да ли је то зато, што школе прошле године нису биле у редовним приликама и радиле колико је требало, или зато, што је било речено да ће овогодишње оцене вредети за две године, или зато, што и сами наставници почињу озбиљније да схваћају своју дужноет: то је за нае овде споредна ствар. По свој прилици еве је троје учинило, те је овогодишњи уепех бољи, и млого бољи, но што бих га очекивао у редовним приликама. У мојој ревизији имао сам и једну вишу основну школу и три иродужне. Да вам нешто и о њима кажем. Еад би наше основне школе ниже чиниле све што би требало и што би могле да постигну, онда би, по моме мишљењу, виша основна школа за нас била непотребна, да не речем излишна и луксуз. Замислите земљу, у којој се еа 4 године основне школе једва школује један десети део, у којој нема довољно учитеља, зграда школеких и средстава наставних ни за ове четири године, у којој и ове четири године потребују још много жртава и поиравака, а ми хоћемо „вишу" основну

школу, управо за оне који иду на занат или им је у велико време да ору и копају. Ни мало нећу претерати ако вам кажем, да њу више мрзе и ђаци и родитељи, но нижу. Моје је мишљење: да ми увек гледамо на нижу основну школу у којој је маса, те да њу номажемо, поправљамо и усавршавамо, јер је то главно; а вишу слободно да оставимо даљем развитку нашем и већој потреби, јер нам само скреће пажњу и одузима средства од главне ствари. Не треба ни да вам спомињем да ово није ни изазвала потреба у нас, но да је проста копија са стране, од народа у којих је обавезна настава одавно већ остварена или је близу остварења. Продужне је школе већ већа потреба изазвала. Приметило се, да деца веома брзо заборављају оно што у основној школи уче. Зато се отворила „продужна школа'% колико за понављање онога што се учило у основној (нижој) школи. Али том приликом се учиниле две погрешке: прво, што се уредило да деца долазе недељно један пут, друго, што је у наставни план за њих ушло друго нешто но што се учило у основној школи. Прво гради од иродужне школе исто оно, што су биле „недељне школе", које еу пропале, и ваљало је знати зашто, и не чинити исту погрешку. Нису оне Пропале само зато што „газде" и „мајстори" нису хтели да шаљу своје „шегрте" у школу, него и зато што оне ништа нису постизале. А зашто? Само зато, што су биле „недељне", што се долазило у њих један пут недељно, што се за то време не може ни поновити све што деца ваља да не забораве, а камо ли да се предаје што ново. Још сада додајте овоме и другу погрешку: да су у наставне нрограме за њих ушле већином нове ствари, и онда ће вам изићи слика ништавила и збрке која влада у овим школама. Жабарека продужна школа ми је мустра за ово ништавило. Кад сам свршио испит у љој, ја сам, излазећи из ње, нанравио.овакав закључак: ово треба да посгоји еамо зато, да се