Просветни гласник

710 нзпкшглји иллзомш

Држим да јс на меету да овде сиоменем нешто и о учебницима који се дају деци у руке. Ја сам из разговора са појединим учитељ.1ма увидео, да већина гледа у учебницима услов за наиредак у настави иотиомажући своје гледиште тим разлогом што учебници ваља да буду тек припомоћ и накнада учитељског предавања код куће.,— Према искуству, које ме је само утврдило у мојим назорима ја сам мишљења: да св избаце сви учебници из основних школа, а једина читанка да остане ручна ђачка књша. Ако читанке одабране садржине замене нарочито оне за III. и IV. разред онда ће учитељ са добром спремом, вољом ка раду и нреданошћу своме позиву моћи успешно радити у школи руковођен добрим методом. Наставник с мањом спремои мораће се трудити да прикупи себи више знања и умешности, и тада Ке — хтео не хтео — морати више времена утрошити на лично усавршавање а у корист саме школе, но што ће губити драгоцено време у оним нешколским поеловима који ће само штету нанети његовом учитељском угледу, а овај му мора бити дражи од материјалне корисги коју ван школе траже по неки учитељи на све могућне начиие. Слаби учитељи истина да би били скучени и биле би им руке одсечене без „ваљаних учебника", али има и за њих енаса, од кога ће се користити еамо школа. Њима треба иросто затворити школска врата, упутивши их да себи потраже други начин жнвовања. Закон је јаеан. Четири разреда средње школе са добрим уепехом најмање јесте услов за улазак у учитељску школу; а иоложени учитељски испит Јесте уелов да се неко иоетави за учитеља у оеновним школама. На што онда заетупници и привремени учитељи, на што 1 5 учитеља (4 учитељице) до 6 ј 9 „ (4 учитељице) „ 7 „ (2 учитељице) 5 ... (1 учитељица) „ 1 учитељ — доб

ОСНОШП1Х ШКОЛА

регрутовање учитељских снага из најразноврснијих друштвених елемената ? — Остављајући да о овоме питању опширније говорим у другој једној тачци овога извепггаја, завршујем е убећењем: да школи треба само сиремних наставника, и да школа није азил за привремено издржање појединаца. Само спремни наставници повешће школу у напредак и то на својим вредним рукама без помоћи разних учебника! 2.) Успех У 28 школа оценио сам 37 наставника, мећу овима 11 наставница. Оцењујући наставнике ја еам код велике већине морао имати на уму врло ванредне нрилике које еу владале у црноречком округу. Школе нису радиле на много меета још од 1883-84. шк. године све до ове школ. горне, те су услед тога у тој школ. години упиеани ученици издангубили ио две и три године и ове године поново уписивани у иете разреде. Ратне прилике у 1885-86. годиии учиниле су да су школе у целом округу морале прекинути рад, а што је даље настављено то је био врло кратак рад од не пуних три или највише четири месеца. Најиосле долази и она борба коју срнска школа мора да води с кућама несрпеке народносги и са оном навалом изопаченог српеког говора у најисточнијнм крајевима црноречког округа. Узев у обзир све ове прилике а руковођеп жел>ом и наредбом гоеподина министра да што тачније иознам ираво стање наставе, ја сам утрошио 230 сати рада једино еа 1545 ученика који су били на испиту, урачунавши ту и приправне ученике, и дао еам ове оцене: [10 одличну оцену врло добру „ добру слабу „ рЏву