Просветни гласник
ИЗВкШТАЈИ НЛДаОРНИКА ОСПОВПИХ ШКО.1 А
711
32
Према овоме општи је резултат В ј ^дакле у онште врло добар усиех. И т-ако : 20 о|
одличних врло добрих добрих слабих рђавих
има
40 24
37 11 12 о|
18|-г 13 Г1.
Пошто је утрошеио време рачунато еамо на прогштивање ученика без одмора и рада са школским одборима то онда просечно излази: да је свако дете иснит. вано но 9 минута, у свакој школи утрошено је иросечно по 8 1 1. еати, или још боље на сваког наставника иада иросечно 6 ] 1 5 сати, и овај је број најприближнији Фактички утрошеном времену код појединих наставника, где трајање испита варира између 6 — 11 сати чистог рада. 3.) Наставни програми Данашњи наставни план и програми унели су у основну школу: такав наставии материјал који би био потпуно довољан и за дечаке од 12 - 16 година а за дечицу од 6 - 10 година претеран је обимом. Мњења сам да су ученици у основним школама нреоптерећени како обилношКу наставних нредмета — од којих неке просто не може схватити дечији ум - • тако и отромношћу програма. Мислим да је довољно еамо подсетити на земљопис, исторпју Орба и иознавање ирироде, на да се увиди како се прецењује моћ дечијега ума. Ако би се најпосле и задржао прописани број наставних предмета, ваља у интересу школског напретка и правилног умног развића код ученика наставне програме из поменутих предмета што пре свести у најужи обим. Ваља децу у земљопису и познавању нрироде ноступно упознавати с најближом
њиховом околином имајући увек у виду развиће њихове умне моћи, а не бацати их у с®еру сасвим непознату и навалити на онај млађани мозак множином њему сасвим ненојмљивих иојмова и предмета! За историју Срба рекао бих да је еасвим бескориено упознавати ученика IV. разреда онако онширно с прошлошћу српског народа. Ја држим да би од српске историје била тек онда ирава и етварна кориет, кад би она учила Орнче у IV. разреду: Где је поетојбина, први начин владавине, Немања, Душан, цар Л.азар, робовање, устанак и резултат тога. Цела иеторија евела би ее на 8 слика које би биле у најкраћем обиму предавање, дајући стварно знање а изостављајући разна ,,доиадљива" причања. Кам' те среће, да сваки Орбин знаде од ког је нлемена, шта је унапређавало а шта унроиашћавало српску државу, и да познавајући народне врлине и грешке нађе себи здрави извор за св ј живот који ваља посветити епаеу и слави своје отаџбине! Најзад имам да нриметии нешто и на саму израду иојединих нрограма. Чешће ми ее дешавало да сам питао учитеље: за што нису узели и подређене ствари већ само у опште главну ствар. И тада сам увек добивао стереотишш одговор: „Па нема, господине, у програму"! Мислим да учиним нриговор педовољној нрепизности програма. У ирограмима ваља најтачније и најиодробнијеиоређати све што се има узети, не остављајући нпгде да општност може заштитити немар п нерад нојединих наст.шника. 4.) Уређење наших школа У целокунном уређењу наншх школа миелим да је понајважније говорити о двема тачкама које би што пре ваљало бољима заменити. Најбитнијих мана налазим у двема установама : продужној школи и школским одборима .