Просветни гласник

7 I 2 ИЗВЕШТАЈИ

а.) Продужна школа ижалаје задатак да допуни збирку знања и образовања што је иотребно за практичан живот оној деци која неће нродужити учење у средњој школи. Еад ее пак узме у обзир наређење : да се само онда продужна школа установљава кад има најмање 10 ученика који су свршили IV. разред а не продужавају учење у средњој школи, онда је јасно да продужне школе морају бити праве оазе у сеоским школама, што најочитије потврђују данашњи подаци. У целом црноречком округу постоји само у Зајечару продужна школа с првом годином ! Поред најбољег броја ученика по сеоскпм школама ретко се дешава да негде има 10 ученика што свршују IV. разред, и по томе живот продужне школе везан је за варош и варошицу. У овим местима подељени су разреди и сваки наставник ради с једним разредом а с 50 — 60 ученика, имајући довољно посла у свом разреду. Кад у једној вароши морају бити по 8 наставника-ца, зар не могу бити постављени још 2 наставника за V. и VI. разред — ту вишу основну школу? Ваља једном бити на чисто с рачуном: да већи издатак за два учитеља [у крајњој потреби још и за 2 учитељице] доноси куд и камо већу добит но задатак школин, но што је уштеда у наставницима за државну касу кад се подржавају цродужне школе. Данас је избио на површину најјаснији Факат : да иродужне школе никако не одговарају и не могу иикад одговаџати своме задатку са овпх разлога: а) Време рада за 9 месецп учитељевог рада у своме разреду и сувише је кратко. Са 24 — 30 часова за један предмет у продужној школи не постизава се ништа, нарочито кад ти часови но закону долазе сваких 7 дана, док се често дешава да долазе и после 23 дана ! Не варајмо се више ! Редован ђак само је онда приљежан кад има најмање ванредних одмора — ово је онште искуство — , а какав ће уснех, каква ли воља бити код ученика

ОСНОВНИХ ШКОЛА

који се сете књиге што но реч од мене па на уштап ?! II за тако кратко времс — рецимо баш 30 часова — не може се програм за један предмет ни у пола свршити, јер сваки ђак мора добити белешку за еваки месец, мора да се старо пропита и да се нанред иде у иредавању. А кад се програм не сврши, онда надзорници упадају с питањима „А што нисте, господине, свршили прописани нрограм" ?, а овака нитања иду само на отежицу дотичним учитељима. б.) г Јааци иродужних школа великом су већином занатлијски шегрти или су девојчице „кућанице и деена рука матери" у кући. Изашавши једном испод крова школског они се граде над школским законом и дисцинлином, и познавши дг^циплину код својих мајстора док је пред његовим очима, или размаженост од своје матере у кући неће више да знају за какве своје дужности према школи и њеним захтевима саме уљудности које она тражи од својих питомаца! II овакој разузданости долази још та околност да нам продужне школе нису подељене за мушку и женску децу, те услед општег живота растројена дисциплина врло се често снушта низ стеиенице неморалности. Ова тврдња на жалоет лежи на еамим делима. Уиотребе ли се нотребне мере за одржање дисцинлине учиниће се то, да ћемо истерати еве на ноље—- што они једва и чекају —, или ћемо их морати казнити затвором и телесном казном —, али и то ће бити једаред само уз пратњу највећег шкандала и онда га више не виде школа. Онакав ред какав влада у продужној школи, не сме ее трпети, а и немиле нризоре, који ће саблажњавати друге, — школа не сме дозволити ! И зато укинимо нродужне школе чае нре, а подижимо свуда, нарочито у вароншма и варошицама V. и VI. разреде, узаконивши обавезну шестогодишњу наставу за све оне који не носећују средње школе! /2.) Установа школских одбора можв имати своје добре стране само но ва^рошима, и ако