Просветни гласник

ИЗВЕШГаЈП н\д:јорш1 бих и овде уклонио председника иолитичке општине из одбора и створио сасвим самосталан одбор који би енергично радио не обзирући се много на неку популарност у оиштини и суду. Али школеки одбор у еелима просто је по моме стеченом искуству један камен о који се спотиче напредак школе, и који учитељев рад врло често доводи до ништа. Школски одбор регаи да се нешто набави а иредседник као швршни орган јесте уједно председник политичке општине, и тражећи новаца за набавку он се мора да „замера" суду јер се није хтео поетарати да образује школску касу оделито од ошптинске. И за то ее не набавља ништа. Учитељ по нова и опет по више пута тражи у одборској седниди да се тражено набави, и председник једва се окуражио да набави новац за набавку потребних етвари. Други иример: Одбор нрегледавши неизвињене изостанке — које са неразумевања законских наређења председник већином сам швињује или наређује да се извини односно не извини — одре;ђује новчану казну неком родитељу. Председник ваља да је изврши, али он дошаптава дотичноме да јето учитељ учинио и да га је он (учитељ) казнио па се по закону после наплаћује. Он буни дакле против учитеља, чувајући своју популарност и не извршује казни; а учитељ је навукао на себе мржњу, клеветање а често и претњу саме освете ! Школске одборе, у које улазе по селима већином неписмени људи, ваља укинути и на њихово место устројити школске општине са својим засебним имањем. Оваке општине са својим одбором ностоје код Срба у Угарској, а нађох их признате као добру установу и у пројекту за реорганизадију основних шкоЈа који је предмет већања овогодишње учитељске скупштине. 5.) Учитељи и учитељице Споменуо сам напред у једној тачци да за учитеље ваља постављати само спремне иросшетеш гллсиик

V ОСНОЗНИХ ШК01А 7 I 3

снаге. Колико год то важи за учитеље у толикој мери има се закон најстроже применити и на учитељице. У црноречком округу наишао сам на три учитељице које имају четвороразредну школу са мушкарцима, а ово не би требало да буде. Женска нека буде учптељица женској деци и само у случају потребе мушкарцима највише у I. и II. разреду. Ваљало би једном за свагда поставити правило да се само они постављају за наставнике који су иоложили исиит учитељске шкоте. Заступнике учитеља збрисати из школског речника, а привременима — који су учили или свршили учитељску школу а нису иолагали испита — дати учитељско место под условом: да у року од три године дана ил.а иоложити учитељски исаит, а и ово да му се дозволи, ако је за све три године добијао оцену најмање врло добар. За наше учитељице — које су потпуно изравнане по правима са учитељима — ваља гато нре снремити земљигате где ће Добити бољу и стручнију снрему онаку исту какву је добијају учитељи у учитељским школама. С тога виша женска школа не може бити завод који ће давати наставнице, но се мора гато пре подићи женска учитељска гакола. И само тада смеју и оне с правом тражити и имати једнаке повластице са учитељима. Једнака права, али онда и једнаке дужности. Но главније је у тој ствариово: Школа не може бити маћијски расположена нрема женској деци, онт мора сваком детету дати подједнако знања и извести га у живот са истим образовањем за свакога. Кад се од гаколе игачекује да врши свој задатак, онда јој ваља дати подједнако епремне снаге. Колико год требамо свесних и родољубивих грађана у толико више указана је прека потреба да имамо разумних и образованих матера, јер овде почиње напредак породице, опгатине и државе; а добре матере добићемо кад и наставнице буду сиремније за свој позив 91