Просветни гласник

читање. Код писања се више иази на сиољашњи облик, на лепоту, а мање на правилно и брзо писање. Учи се граматика кроз све разреде, распознају се и деФинишу све врсте речи, знају се падежи, времена и начини, а ђак III. и IV. раз. чини у говору, и у школп и ван школе, исте погрешке, као и онај који није никад ни био у школи. Мален је број наставника који исирављају у говору погрешке својих ученика. Многима то изгледа као ситница, па што да се само дангуби око тога. Не може се опростити што се деца не вежбају довољно у причању, у исказивању својих и понављању исказаних туђих. мисли. Кад се ученик за 4 године не научи из матерњег језика логичном и лепом читању, правилном и брзом писању, лаком исказивању евојих мисли, причању: онда није ништа ни научио из Срп. Језика; учење граматике није му донело никакве користи. У већини школа рад из Рачуна сведен је на механизам. Дати задатак прост, некомбинован, па још казати којом ће се врстом рачунања решити, то није пикакав рад. Овакав рад управо заглупљује децу, место да се рачунским задацима развија моћ мишљења, да се изоштрава памћење. Код ваљаних наставника и нема некомбинованих задатака. Милина је сдуШати у таквим школама како ђак, решава најзаплетенији задатак, без обзира на величину бројева, а с лица му се може читати с коликом нажњом и размишљењем ради. Слабији наставници избегавају рад с разломцима; њима се чиии да је то сувигае теретно за децу, ако не и излишно. Ако се у писменом рачуну не даду деци јаени појмови о свима врстама рачуна, није никакве користи од таквога рада. Лопге или никакво објашњење и јесте узрок, што ученици и у сгаријим разредима не разумеју шта значи „позајмљивање од најближе цис&ре" или она несигурност да ли ће се у произВ0 ДУ и У количнику стављати ци®рес десна на лево или обратно. Жачосно је видети

наставника који на испиту даје задатке из Рачунице, којом се служе његови ученици у школи. Има их којима је Рачуница Ст. Д. Поповића нозната само по имену, а, можда, никад нису преглсда.ш радове из Рачуна у „Просв. Гласнику" и поједине лепе белешке у „Учитељу". Вогати материјал из ГеограФије у II. раз. сведен је у више школа на најмањи обим. Досадно је слушати оно набрајање прозора и врата на учионици и како се који зид зове. Поступност је потрсбна, треба говорити и о учионици, али исто тако треба поступно навикавати децу на посматрање и других нредмета, упознати их с околином, што ће се постићи чешћим излажењем и лепим објашњењем. Говорити у II. разр. о постајању кише, снега, грмљавине и. т. д., чини ми се да је рано, а често се то са евим погрешно и објашњава. У III. раз. читање карте, набрајање „надлежатељства" у варошима и учење напамет биограФија важнијих личности: то је сав рад у већини школа. У неколико школа рађена је карта појединих округа, на онда карта Шумадије, источне, јужне и западне Србије, и целе краљевине Србије. Ту се пореде окрузи по величини, по родности итд.; знају се и без карте реке и нланине, положај једног округа према другим, границе њихове. У IV. раз. још је горе него у III. раз.: само ее набрајају имена. Врло јемален број школа, у којима је овај предмет предаван како треба. Нико не може бити задовољан е успехом из Срп. Историје. Историја се у основ. школи или учи напамет еа свима погрешкама и празнинама у учебнику, или се наставник изгуби у разрађивању онако опширног програма, на опет нема успеха. Већина наставрика нема довољно снреме, у школи. У школ. књижницама нема довољно књига, којима би се могли користити, програм је врло опширан, а кривица је и до учебника. Учебник је скинуо нас-