Просветни гласник

718

извештаји нлдзорнпкл осноштх школл

наредбу. Иредсоднику треба одузети власт да може казнити учитеља каквом било казном, а не давати то право ни одбору. Одлуке школ. одбора треба да буду обавезне за општину, јер се дешава да школ. одбор реши да се учини известан издатак на школу, а општински одбор — пошто још готово нигде нема одвојене школ. касе — са каквих било, често сићушних, разлога то не одобри. На што је онда школ. одбор, кад иегове одлуке не вредеМ-уду општинском треба ставити у дужност да одмах наплаћује казне од родитеља, који не шиљу уредно своју децу у школу. V. Продужне школе да се укину. Разлози су за то: деца неуредно походе школу : што се једног четвртка и научи у школи, то се до другог заборави! учитељи су и онако оптерећени, и ово им је један терет више, а на штету рада у редовној школи. По вароншма где је више наставника, и где сваки ради са по једним разредом, продужних школа и нема; ученици који сврше IV. раз. већином продужавају школовање у гимназији. Н>их има у понеким селима (ја сам нашао продужну школу свега у два села), где ради ло један или два учитеља. Корист је од продужних школа незнатна, готово никаква, а оптерећавају се учитељи и родитељи дечији. Налази ли се разлога да остану и даље иродужне школе, онда треба избацити све предмете из њих осим Рачупа и Сри. Језика, па и за њих, нарочито за Срп. Језик, изменити нрограм. VI. Несумњиво је да је у основној настави последњих година учињен знатан ианредак, али тврдити да је наетава достигла ону висину, на којој треба да је, била би права обмана. Захтевати од наставника који ради у четири разреда са 50-60 ученика, некада п

више, да научи своје ученике свему ономе, што је програмом иронисано за сваки предмет и да знање, које преда деци, буде тачно и трајно: то значи да се уради оно што није могућно урадити. Да би било стварног успеха у основној школи, први је услов: за еваки разред нарочити наставник; еамо кад је мањи број ученика (ни у којем елучају преко 50) ио разредима, могу ее наставнику дати два разреда. Други је захтев: треба ослободити основну школу од овако великог броја предмета, којима је просто претрпана. Из ниже основне школе, по мом мишљењу, требало би изоставитити Познав. Природе, јер деца у школи не науче готово ништа више до оно, што и сама могу еазнати изван школе. У Читанке би место животописа и палежа Москве могло ући неколико чланака из Јестаственице. Само би познавању и нези човечијег тела требало дати места и у нижој основној школи и то у једном разреду. Слов. Језику довољан је 1 час у једном разреду. Н. Хришћанску нетиснути бар из I. разреда као засебан предмет. Доста је да ее дете у I. раз. научи прекрстити с кратким објашњењем зашто се крстимо, и данаучи „Отче шшг е тумачењем. Опширне програме из појединих предмета треба сузити. Мислим да је овде место и питању о ручном раду у школи. Убеђен нотнуно у корист ручног рада у школи, мислим да при првој реорганизацији наше основне школе ручни рад треба да нађе места у њој. Ну, и наставни план, програми, разна упуства, најбоља учига: све ће то остати „мртво слово на хартији", ако нема онога ко ће томе дати живота, ако нема ваљана учитеља. Напш су учитељи разноврсне спреме, сваки ради на свој начин. Има учитеља којима се можемо подичити, а има их — треба искрено казати — који немају ни најбитнијих уелова за учитеља. Најбољим учитељима, ђацима учитељске школе, отворена су врата и других етрука у државној с ]ужби, где ее