Просветни гласник

92*

ИЗВЕШТЛЈИ ИАДЗОРШША ОСНОПНИХ ШКОЈЛ

723

века [I неговање човечијег тела од Љубомира Миљковића". Словенски језик предаван је обично. На много места није ее знало да преводи, а негде је се слабо и читало. Како је и иначе за неподељене школе велика натрнаност у предметима и часовима, требало би бар овај нредмет ограничити на један разред. ЈЈ^ртање. Ова је се вештина у свима школама добро предавала, бар тако сам могао закључити из радова за испит спремљених. Гимнастика. Мало сам школа нашао које имају потребне гимнастичке справе, већ је сав гимнастички прибор у једним барнама и то је све, а негде ни ових нема. Према овоме у више је се школа сав рад ове вештине ограничио на: дизање руку горе, доле и у страну. У једној сам школи нашао ђаке особито обучене у војеном веџбању. Иевање је у варошким и у понеким сеоским школама добро, н деца су лепо певала на и у два гласа: приму и секунду. У осталим нак школама, владала је у певању права дисхармонија, да је досадно било слушати. Песме су за певање оне, што су програмом одређене. Администрација. Она је у врло мало школа правилно вођена, и у истима сам само могао наћи правилно вођен деловодни протокол, као и остали рад. У таквим се школама и рад школског одбора бележио у нарочито за то спремљене укоричене књиге, те тако није био раштркан на полутабачићима као у некима, да је требало много времена док ми се какав потребан акт нађе. На овом месту слободан сам односно администрације приметити још ово што иде : а) У школском дневнику и књизи уписници треба да имају још и ове рубрике: за број оправданих и неонравданих изостанака ; за оншту и испитну оцену I. и П. полгођа и за општу оцену нреко целе године.

б) Деловодни протокол одбора школског треба удесити тако: да се свуда води но једном обрасцу, а не сваки по својој вољи и увиђавности. в) Данашње вођење спискова кажњених ученика .нема апсолутно ама баш никакве стварне вредности, већ је то једна гола ®орма, која нимало не доприноси користи реду и настави. У школи умешног и ваљаног наставника, који познаје живу нрироду дечију, увек ће и без овог пискарања бити реда и послушности, јер ће он својим понашањем умети задобити дечију пажњу и послушност, а на против, код нанраситог и невештог наставника увек ће ово оскудевати, па ма каква срества да му се за казну дозволе. г) Школски одбори врло лабаво врше своју дужност. На неколико места уверио сам се, да се нису ни месечно састајали. Овом немару највише је узрок, што у одбор долазе обично нрости и неписмени људи. Кад сам на оваквим местима занитао нредседнике, за што одбори нису у својим нословима тачнији? — одговорено ми је: да су они сувнше оптерећени оишгннским пословима па не знају где ће нре. Према овоме мени се чини да би боље било, да председници одбора не буду нредседници општина, већ да чланови одбора бирају између себе председника, који би по могућности требао да буде свештеник. — За тим немило ми је било, што сам на мало меета нашао, да су свештенеци у школским одборима, што је заиста за чуђење^ а и сажаљење! Свештеници би, као изображени људи требали, да су неизоставно у одборима гдб је год могућно, и као такви много би користили школама, обавештавајући остале одборнике, као нросте људе, о разним школским потребама. Овако, глас еамог учитеља остане често: глас вапијућег у пуетињи.