Просветни гласник

О КАРАКТЕРУ И ОБРЛЗОВАЊУ КАРАКТЕРНООТИ

727

нли лање сталног уверења, — и отуда ве.анка важност темељног, ниучног обризовања. 3) По осетљивости, т. ј. по јачини и брзнни упечатљнвосги нли нримљивосги за снољашње утиске и утицаје и по мери узбуђења свести и реакцнје на вољу, коју ти утисци н утицајн иронзводе у духу човечјем. Од тога зависн, хоће лн карактер битиосетљив н брз илн хладаа и спор, жесток н онор или тих и благ, сентименталан и бојажљив или озбиљан и неустрашљив, н т. д. По томе се може цепити, колнко су у кога човека развијена оссКања : чулна и интелектуална, морална и религпјска, естетичка. и Формална ; а могу се и темаераменти познатн по томе. Све три ове исихичке особине стоје у узрочној вези међу собом, н та је веза више или мања стална. Ну ирема томе, која од тих особпна иревлађује, т. ј. која нма највише аперцептивне и инервационе снаге, бнће и карактер друкчији. — Негде је снољашњост јача од унутрашњости, те ту нревлађују осеКања ; па како свест и воља не могу да даду довољно отпора навали снољашњих утисака и туђих утицаја, то и такав | карактер не може имати потребне јачине, сталности н самосталности. Такав ће се човек радовати с веселима и жадостити са жалосннма., а у случају каквих колизија неће иматн довољно одлучности, да се реши на једну илн другу страну н да нзведе нешто енергично. Такви се дарактери налазе чешће код женских. (То Ј1 по Спенсеру, емоционалан карактер). Негде може да претегне хладан разум и у онште више интелектуална страна, те онда ће такав човек жртвовати и своја осећања за љубав неког начела или каквог плана. Ну може се десити, да и он нема довољно моћи инервације, те ће онда остајати при самим илановима и покушајима; може дакле да буде у теорији л Јак, а у практици слаб. (То је разуман карактер). Најносле, има људи, који имају велику моћ аокретљивости и радљивостм , тако да њихова осећања и мисли реагују одмах на моторна средншта и покрену вољу на рад, те што год они замиеле, то покушавају и да остваре. Они су окретни и иредузимљивп ; они су јакн и вешти у ираптици; али не мо-

рају бити такви и у теорији. (То су енергични карактери). Према томе, најбоље је, кад суте све три особиие спојене, тако да и осећања и свест и воља буду у извесној хармонији. А то је и цел васиитне наставс, да развија сагласно и свест и осећања и вољу, и да све то буде уједињено у моралном карактеру. Према тим нсихичкпм особинама и с обзиром на моралну страну карактера, појам о карактерности састављале би ове главне цртс: 1) Самосталност , иезависност , слобода воље и рада, самопоуздање н самосавлађиваае, и у опште — лична самоуирава, где човек сам собом уиравља по соиственим иобудама, које произлазе из усвојених и утврђених начела. Самосталан може бити онај човек, који има довољно снаге, умне и Физичке, и — у свези с тим — довољно средстава за живот, те не зависи и не мора да зависи од туђе помоћи. 2) Одлучност , одважпост , енергичност, храброст, — по чему се највише мери активност у карактера. Овакав човек не предомишља се много и не плаши се ничега; него, познајући добро своју снагу , иде смело и одважно напред, не плашећи се препрека и опасности, — да би што пре постигао онај успех у раду, за којпм његова осећања теже или који његова свест тражи. 3) Сталност или постоЈаност, издржљивост или истрајност, непроменљивост или непоколебљивост, — било то у активном или у трпном стању. То се огледа у раду, којим се нешто тражи илн се од еечега брани, и у отпору, који се показује још и у триљењу и сношењу мука н болова, оскудице и неправде, беде и несреће свакојаке врсте. А за то је потребно тврдо уверење и јака воља, велика снага и темељно здравље. Такав човек може издржати све тегобе п борбе у животу, па и оне, где је — као што се каже — теже живетн пего умрети. 4) Следственост или консеквентност, доследност или сагласпост између осећања и мишљења, говора и писања, воље н рада у разноврсним приликама животним. Следствен човек има дакле јединства у свом раду; како мисли и осећа, тако говори и пише, а за тим тежп и на том ради. Он је свуда и свагда једнак и сам себи доследан: није ти